У Печуј је Лацика тада стигао као талентовани стручњак, о чему су сведочили двогодишњи резултати са женском екипом новосадске Војводине.
- Потичем из кошаркашке породице - у краткој ретроспективи подсетио нас је Лацика под сводовима лепе и функционалне кошаркашке академије у Печују, која носи управо његово презиме, а у коју је Мађарска уложила много, поверивши му озбиљну мисију. - Моја мајка Јулија Павлик Ратгебер је, опраштајући се од активног играња, као двострука првакиња Југославије, 1971. године победила Црвену звезду, да би се на следећу победу Војводине над великим ривалом чекало пуне две деценије, а то је Новосађанкама успело управо када сам ја сео на клупу овог тима. О оцу Ласлу, чија се играчко-тренерска каријера везује за телепски Партизан и Еђшег познаваоци кошарке такође много тога знају, али податак да је с Еђшегом 1950. био првак као играч, а да је тренирајући Телепчанке у једном периоду имао чак осам репрезентативки, подаци су који ме заиста чине поносним, али су и свакако определили мој животни пут.
Да његово професионално опредељење има чврсте основе, показао је већ у дебију с Војводином, када је са 24 године победио Партизан у првом колу у гостима!
- Биле су то две дивне сезоне на клупи новосадских црвено-белих, уз учешће у финалу плеј-офа и заузимању трећег места, али сам се већ 1993. године, посредством менаyера Гезе Пастора обрео у Печују - подсећа наш саговорник. - У 15 сезона женска екипа била је девет пута шампион, освојила је исто толико купова, уз четири освојена друга и два трећа места, али и учешћа у три европска фајнал фора. Све то је допринело да постанем и селектор мађарске женске репрезентације са којом сам освајао једно четврто и два седма места на Европским шампионатима, уз једно 10. место на Светском првенству. Ипак, освојен Куп шампиона са московским Спартаком и Суперкуп 2009. године, као и освајање дупле круне 2011. с турским Фенербахчеом, дефинитивно су ме позиционирали у свету кошарке, па сам годину дана касније добио поверење и да будем селектор мушке репрезентације Мађарске.
Ипак, да нису само такмичарски резултати Лацикина звезда водиља, доказ је и оснивање Кошаркашке академије “Ратгебер”, 2014. године.
- У тај пројекат уложено је много воље, труда и новца и свакако без подршке мађарске државе у овој намери не бисмо успели - истиче наш саговорник. - Све је мало застало после отварања 11. октобра 2018. године због епидемије ковида, али је и та пошаст иза нас и сада могу потпуно да се посветим пројекту који ми је поверен. Као неко ко је максимално посвећен науци и ко пажљиво прати светске кошаркашке трендове, уложио сам додатни напор да после доктората 2013, шест година касније и хабилитирам, што ми је омогућило да водим катедру за кошарку на печујском факултету, док ми је у Будимпешти поверено да водим мастер студије спортске науке, али и да будем професор по позиву на новосадском ТИМС-у. Све то заокружио сам 2020. године оснивајући Центар за кошаркашку методологију и едукацију, у оквиру “Ратгебер” академије у Печују.
Нека од имена која су дала свој допринос на бројним стручним семинарима које “Ратгебер” академија повремено организује, попут Етореа Месине, Ника Норса, Криса Филча или Боба Мек Килопа, довољно говоре о рејтингу ове спортске установе. Ко је имао прилику да извесно време проведе у овом лепо уређеном и осмишљеном здању, лако се уверио како све функционише беспрекорно. На три кошаркашка терена у новоизграђеној хали тренира око 300 полазника различитих узраста како у женској тако и у мушкој категорији, а на сталним и повременим пословима ангажовано је око 180 запослених, од којих њих 40 у тренерском раду, а осталих у медицинској струци, маркетингу, ресторанско-апартманском делу...
- Женска екипа је пета у најјачој лиги Мађарске, док је мушка стасала да се у финалу плеј-офа бори с градским ривалом ПВШК-ом за улазак у елитну дивизију - истиче Ласло. - Показали смо у првој утакмици, победом од 90:64, да наша надања нису без основа, али ће до елите стићи екипа која оствари три победе. Верујемо да ћемо то бити ми, али и ако се деси супротно, неће то бити смак света. Напротив. И уколико уђемо у најјачу лигу, имаће овај млад тим озбиљних потешкоћа да избори опстанак. Наравно, уколико бисмо довели бројна искусна појачања, све би било лакше, али Академија “Ратгебер” замишљена је на потпуно другачијим основама. Моја мисија је да ширим кошаркашку културу у земљи која је после дуготрајног совјетског наслеђа неговала пре свега појединачне спортове попут веслања или мачевања рецимо, а сада је тренд да се велика пажња посвећује екипним спортовима и то оним најпопуларнијим као што су фудбал, кошарка, рукомет, одбојка и хокеј на леду, а резултати су и те како видљиви.
Сава Савић
