Циљ Академије је да се прошири база, унапреди рад са најмлађима и популарише одбојку и да једног дана буде, условно речено, фабрика из које ће излазити играчи најпре за кадетски, затим јуниорски и на крају сениорски тим Војводине. Најмлађи изданци најбољег клуба у држави донели су два одличја после три године од оснивања. То се десило на финалним турнирима Првенства Србије, где се пионирска селекција окитила златном медаљом, а претпионирска бронзаном. На титулу у пионирској конкуренцији новосадски колектив чекао је двадесет година – последње прво место у овом узрасту освојила је генерација коју је предводио Милош Вемић 2001/02.
– Наш план је био да тек за три године имамо слику на кога можемо да обратимо пажњу и касније рачунамо у другим узрасним категоријама. Нико од нас није мислио да ћемо за тај период освојити првенство државе. Истина је да су нам помогли дечаци који наступају и за кадете код тренера Страхиње Козића и пионирски су репрезентативци, али су и академци одиграли важну улогу. Генерално, дечаци су доста тога прегрмели, тако да су максимално уткали себе у титулу. Што се претпионира тиче, то је заиста велики успех, јер су тај тим чинили само академци. Када смо се пласирали у полуфинале рекао сам им да је то као Лига шампиона и да сада треба да играју опуштено, за себе и Војводину. То се и десило, одиграли су два одлична меча и у полуфиналу и у борби за бронзу – каже шеф стручног штаба Академије Спасоје Милићевић.
Традиција, квалитет, стручност, врхунски услови, могућност за напредак само су неки од бројних разлога зашто је Академија одбојке Војводина најбољи избор за дечаке, који желе да се посвете магичној игри на мрежи.
– Слободан Бошкан и ја смо успели да направимо такву причу којој ће моћи да се прилагоде сви полазници, без обзира на то када и како иду у школу. Обезбедили смо термине у великој сали Спенса, а дечаци су могли да долазе пре подне и после подне. Били смо скептични за тај термин од осам до девет ујутро, али је изостанак био минималан – истакао је Милићевић.
Ситуација са коронавирусом у неку руку је и погодовала најмлађима.
– Када смо кретали у причу ове сезоне желели смо да наша деца одиграју што више утакмица, да стасају. Распоред је због епидемиолошке ситуације био пренатрпан, до новембра нисмо одиграли скоро ниједну утакмицу, а после тога смо имали и до три дуела током једне седмице. Дечаци су се мало ослободили страха, а можда је и ситуација у којој није било публике њима користила, јер су улазили у утакмицу без оптерећења да ли неко гледа, ко гледа, шта каже и шта се дешава на трибинама. То им је помогло у прилагођавању, јер су за њихов узраст утакмице и стрес. Ово искуство ће им много помоћи, а предстоји нам да наредних година још више радимо како бисмо направили континуитет изласка наше деце на велика такмичења.
Радује и то што је најмлађа група Академије имала велики број полазника и најмасовнија је.
– Она служи пре свега за упознавање са одбојком, за развој моторичких способности, координацију. Деца се ту највише играју, а елементи нису толико заступљени. Такође, то није такмичарска група, јер се у граду и околини слабо ради са тим узрастом, односно, одзив је мали, па нам је било тешко да организујемо утакмице. Задовољни смо што је доста нових клинаца дошло и надам се да ће се тај тренд наставити. Сигуран сам да наши резултати могу бити права препорука и позив дечацима да нам се придруже. Не само да су наши пионири најбољи у држави, а претпионири бронзани, него смо и генерално једини клуб који у млађим селекцијама у свим категоријама има медаљу на Првенству Србије – нагласио је Спасоје Милићевић.
Т. Маровски
