У неким градовима, нажалост, још увек нема могућности да се ради у води, па се спортисти сналазе како знају и умеју. Тренер Војводине Игор Беретић окупио је 15 пливача, колико је дозвољено за рад у базену и они су у погону четири дана. Члановима тима са Слане баре придружила се и Панчевка Ања Цревар. Она у Српској Атини борави без тренера Марка Спасова, али екипа коју предводи Беретић, селектор сениорске репрезентације Србије, добро јој је позната.
Наша земља тренутно има четири А олимпијске норме за Токио, а у новосадском базену јуче је на тренингу било троје власника визе за највећи спортски догађај на свету. Поред најискуснијег Чабе Силађија, најбољег прсаша Србије икада, којем ће ОИ у Јапану бити четврте у каријери, ту су и Ања и млади Вук Челић. Било је речи да ће им се придружити и Велимир Стјепановић, али је он ипак одлучио да остане у Београду. Тренутно много неизвесности бди над свим аспектима живота због коронавируса, па тако ни спортисти не могу да планирају на дуже стазе, што је случај и са Ањом Цревар.
– Мислим да ћу још ову и следећу седмицу бити у Новом Саду, а за после ћемо видети. Прича се о неким припремама на Кошутњаку, па ће можда тога и бити, али још увек ништа није дефинитивно – рекла је најбоља српска пливачица.
Неизвесност тешко пала
На Олимпијским играма у Рију 2016. Ања Цревар била је са 16 година најмлађи члан српског тима, а норму на 400 мешовито је обезбедила и за Токио, који је одложен за 2021. Иако за ову годину још увек нема такмичења ни у најави, то не утиче на расположење наше најбоље пливачице.
– Рашчистила сам са собом у глави да је то тако, али треба да се тренира како би се одржала форма. Најпре мора да се надокнади оно све изгубљено током ове паузе без базена. Било ми је баш тешко у оном периоду када нисмо знали да ли ће бити Олимпијских игара ове године, или не, јер тада нисмо ни тренирали... Ово сада сасвим коректно подносим – рекла је Ања.
Опуштање
С обзиром на то да често борави у Новом Саду, Ања добро познаје град.
– Када имам слободног времена идемо свуда, суботом можда једном у месец дана и изађемо увече. Немам неко омиљено место, али увек волим да одем до Дисконта поред Дунава, тамо је опуштено, а радо скокнем и до кеја.
Јуниорска првакиња Европе на 400 мешовито пре избијања пандемије боравила је месец дана у Шпанији, где је у предграђу Барселоне радила са групом пливача, коју предводи актуелна олимпијска шампионка на 200 делфин Миреа Белмонте.
– Требало је да останем тамо до Олимпијских игара у Токију, значи целе припреме бих одрадила у Шпанији, али ме је корона спречила. Чекам да ово све прође, па да се вратим, али не знам када би то могло да се деси. Можда не буде ништа пре септембра, а можда буде и у јулу, августу. Ништа још увек не може да се планира.
Осим заједничких припрема са репрезентацијом, 20–годишња Панчевка није до сада у дужем периоду тренирала са новосадском групом пливача, али јој рад са Беретићевом екипом у овом тренутку одговара.
– Програми нам се поприлично разликују. Мени треба доста другачијег рада, али, пошто не журим нигде, дошла сам да бих мало кориговала технику. Мислим да не губим ништа и да сам само на добитку што сам мало променила начин рада. Овде пливам са Вуком Челићем и Борисом Лачанским, који су дугопругаши као и ја и то ми одговара јер су доста бржи и онда их јурим. Пливам и са делфинашима и прсашима, тако да је одлично што имам ту разноликост у програму јер мени све то треба због мог мешовитог стила.
Може се рећи да Ања и није више толико гост у Новом Саду, јер у њему проводи доста времена.
– Лепо ми је овде. Баш волим овај град и често долазим викендима, када имам времена, јер ми је најбоља другарица одавде. По мени је Нови Сад идеалан град, није толико велик, а опет има све. Имам и доста другара овде, тако да ми је супер када дођем. Изнајмила сам стан, који, наравно, сама плаћам, али, добро, легла је стипендија – казала је млада Панчевка.
К. Бугарски
