Момак из Источног Сарајева, члан београдске Црвене звезде, у финалу је савладао олимпијског шампиона Грузијца Лашу Бекаурија “у златном поену” који је трајао више од четири минута.
У полуфиналу је био бољи од Словенца Михаела Жганка, који се сада бори за Турску. У Абу Дабију само недељу раније Немања Мајдов је стигао и до злата на гран прију, где је у финалу победио Шпанца Тристанија Мосахлишвилија.
Њему је ово трећа медаља на континенталним првенствима, али прва златна. Тако је коначно после два сребра са европских првенстава из Тел Авива 2018 и Прага 2020. године стигао до злата и тако најсјајније одличје додао светској титули освојеној у Будимпешти 2017. године. Са планетарних шампионата има и бронзу из Токија 2019. године.
- Успео сам после пет операција да се вратим и освојим опет златну медаљу. Ова златна медаља је резултат тима који стоји иза мене и који је сваки дан уз мене. Тако сам светској додао коначно и европску титулу. Имао сам пре тога два јуниорска злата, али у сениорској конкуренцији сам имао два сребра са шампионата Старог континента. Када сам ушао у финале помислио сам да не желим да будем трећи пут други. И успео сам у финалу да савладам најбољег светског борца Грузијца Бекаурија - казао је Мајдов.
Он је истакао и да му је важно што је успео да освоји гранд слем у Абу Дабију.
- У Абу Дабију сам имао пет мечева и успео сам да вежем седам златних дана, које до сада нисаm успео да вежем. Увек циљам злато без обзира на све. Ово је врло тежак спорт, све се дешава у једном дану, меч је кратак, немате право на грешку.
Мајдов је додао да је тежак пут који је изабрао, али частан.
- Ретки су путеви који су тако часни, јер људи чешће бирају неке лакше путеве којима је лакше стићи до славе и новца. Али до оне истинске части до које су наши преци стизали то је тешко. Идемо ка новом циљу, а то је Париз. Како Бог зацрта тако ће бити, на нама је да кренемо и дамо све од себе - закључио је Мајдов.
Г. Маленовић
