In memoriam: Илија Косановић (1935–2020)
У Старој Пазови у 85. години преминуо је Илија Косановић, дугогодишњи шаховски радник. Рођен је 1935. године у селу Мочиле крај Врбовског (Далмација). Породица Косановић колонизирана је после Другог светског рата у Путинцима, где је Илија завршио основну школу, гимназију у Старој Пазови, а Вишу школу за социјалне раднике у Београду. Играо је фудбал десетак година у Младом борцу из Путинаца, а потом се посветио шаху, играјући за Јединство из Старе Пазове. Радни век је провео као секретар СИЗ-а за социјално и пензионо старање у Старој Пазови и као помоћник директора Дома здравља „Др Јован Јовановић Змај“.
Године 1971. изабран је за председника ШК Јединство, у коме је наредних 40 година обавља функције председника и секретара, а био је и капитен екипе. За време његовог руковођења Јединство је од Сремске стигло до Прве савезне лиге, да би 2000. године играло у Купу шампиона Европе и заузело друго место. Био је један од организатора првог међународног турнира у Старој Пазови, који од 1999. године прерастао у „Меморијал Мирослава Бакића“. За време док је Илија обављао руководеће функције, за клуб је играло више познатих наших и страних велемајстора, а 1996. године члан је био и тадашњи светски првак Анатолиј Карпов. Илија је 1993. био председник Шаховског савеза Војводине.
За свој рад у шаху добио је више награда и признања, између осталих Октобарску награду СО Стара Пазова, Златну значку ШСЈ и Плакету ШСВ. Залагао се за афирмацију младих играча и за развој шаха у свим местима старопазовачке општине. Његов син Горан Косановић први је шаховски велемајстор у Старој Пазови.
Илија Косановић сахрањен је на старопазовачком гробљу у кругу породице.
In memoriam: Стеван Богић (1960–2020)
У Сремској Митровици је изненада, у 60-ој години, преминуо мајсторски кандидат Стеван Богић. У својој богатој шаховској каријери наступао је за следеће клубове: Срем и 27. септембар из Сремске Митровице, Инђију – Жито Срем из Инђије, Једноту из Шида и „Цар Урош“ из Јаска.
Био је велики заљубљеник у древну игру и редовно је наступао на многим турнирима широм Војводине, а реално је имао снагу шаховског мајстора, иако га рејтинг и титуле нису много занимали. Шахисти га памте као доброг, ведрог, духовитог и скромног човека.
