Имао је Радиша, поред породице, две љубави - ватерполо и позориште. Али, како прва љубав заборава нема, а чари игре у води је упознао пре оних „на даскама“, то је у ватерполу посветио читав живот.
Почео је као дечачић у води Канала између два Шлајза, наставио у олимпијском базену и дочекао да се Бечеј пласира у Другу савезну лигу некадашње Југославије, а по завршетку играчке каријере, узео је пиштаљку у руке и бавио се судијским позивом, радио је као технички и генерални секретар клуба.
Има само једна улога у ватерполу коју никада није обављао, али није се одрекао. Реч је о тренерском позиву. Кад је прославио 50. рођендан, уписао је Високу школу за спорт у Београду и три године касније положио све испите. Објективни и субјективни разлози спречили су га да у исто време и дипломира, али је 2009. године оценом „десет“ одбранио дипломски рад и посветио га бечејским ватерполо ветеранима.
Сахрана Радише Грубјешића је данас на Православном гробљу у Бечеју у 14 сати.
