Прво место у Кошаркашкој лиги Србије испред Спартака са двомилионским буџетом, готово дупло већим од новосадског тима, полуфинале Купа Радивоја Кораћа и демолирање абалигашке Меге, 35 минута егала са Партизаном Жељка Обрадовића...
На крају, ипак, тесан пораз у финалу АБА 2 лиге од Спартака и то у никад врелијој атмосфери суботичке Дудове шуме. Рекло би се да је Милош Исаков-Ковачевић одрадио врхунски посао на клупи Војводине, која је, без обзира на веће финансијске способности у односу на неке раније године, ипак превазишла очекивања.
Међутим, и поред свега тога, Новосађани још увек нису продужили уговор са једним од најперспективнијих тренера Европе. Сарадња две стране истекла је по завршетку сезоне и упркос свему наведеном, још увек нема назнака да би она могла да буде настављена.
Јасно је колико је континуитет једног тренера на клупи одређеног тима раритет у модерној кошарци и колико је насушно потребан за остваривање врхунских резултата. Исаков-Ковачевић је вођењем црвено-белих у последње две године показао да је способан да успостави квалитетан систем спреман и да се и у неповољним околностима препозна као онај који превазилази оквире АБА 2 лиге и КЛС, такмичењима које следују објективно абалигашкој Војводини у наредној сезони.
Резултати су ту, потенцијал и квалитет такође. Нови Сад има шансу да се у његовом крилу развије потенцијално један од најбољих стручњака у земљи. Сви ће једногласно рећи да управо тако нешто недостаје кошаркашкој Србији...
В. М. Петровић
