Избори, чији исход с нестрпљењем ишчекује цела планета, јер ће трасирати пут не само Америке у наредне четири године, већ и утицати на будућа светска дешавања, већ сада улазе у историју, јер је рекордних више од 95 милиона Американаца искористило право да гласа раније, лично или поштом, што је око 40 одсто уписаних у бирачки списак.
Оволики одзив на раном гласању, промена је без преседана, изазвана пре свега забринутошћу због ширења корона вируса и заинтересованошћу грађана за изборе.
Иако према најновијим анкетама Бајден убедљиво води, треба имати у виду да 2016. готово ниједно истраживање није најавило победу Доналда Трампа, као и чињеницу да је, због специфичности америчког изборног система, тада он победио већином у Електорском колеџу, иако је Хилари Клинтон освојила на изборима три милиона гласова више.
Исто се догодило и 2000. године када је Џорџ Буш добио 271 електорски глас, иако је Ал Гор добио пола милиона гласова Американаца више.
Од пресудног значаја и овог пута биће државе које имају највећи број електора као и такозване "колебљиве" државе.
Већина Американаца гласа за председника и Конгрес, али на гласачким листићима наћи ће се и имена кандидата за локалне изборе, тако да листићи неће бити исти у свим местима, мада ће на свима стајати имена Бајдена и Трампа.
Победник америчких председничких избора одлучује се кроз комплексан систем у два корака, где после гласања на нивоу држава следи друго гласање, у телу које се зове Електорски колеџ.
Појединачним државама припада одређени број "електора", на основу броја становника, а електори подржавају победника директног гласања, који се прогласи пошто се преброје сви гласови.
Изборни процес дуг четири месеца резултат је компромиса међу "оснивачима нације", који нису били уверени да се гласачима може поверити да изаберу правог лидера, а нису хтели да дају искључиво Конгресу право да бира.
Последњу годину Трамповог мандата, али и кампању током које се и он сам заразио ковидом-19, уместо уобичајених политичких и друштвених тема обележила је пандемија која је изазивала здравствену, али и економску кризу и у којој је без посла остало више десетина милиона Американаца.
У данима пред изборе, САД дневно бележе и по 90.000 новозаражених, досад је оболело више од девет милиона Американаца, а преминуло више од 230.000 људи, па ће по мишљењу неких избори показати став грађана о томе како је Трамп управљао земљом у борби против ковида-19.
Електорски систем где "победник односи све" навео је кандидате да воде јачу кампању у државама у којима победа, са становишта математике, лакше отвара пут ка Белој кући, објашњава Глас Америке.
Кандидати су најинтензивнију кампању водили и у такозваним пресудним или неопредељеним државама - у којима је исход избора још неизвестан, као што су Аризона, Флорида, Мичиген, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин.
У свим државама, осим Мејна и Небраске, кандидат који добије већину директних гласова осваја све гласове електора у тој држави.
Политиколози и стручњаци за изборно право разматрају различите сценарије с којима би нација могла да се суочи на дан избора и у недељама које следе - од јасне победе једног кандидата, до нерешене правне битке због које би исход могао да остане неизвестан све до јануара, када нови Конгрес треба да потврди коначан резултат избора.
Експерти кажу да је одлучивање победника ових избора посебно неизвесно због до сада незабележеног нивоа гласања поштом. Због различитих закона у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом, коначни резултати у тим државама би могли да буду познати више дана или чак недеља после избора.
Постоји и "кошмарни сценарио", каже политиколог Вилијам Голстон из непрофитног института Брукингс за Глас Америке, а то је да би тесни избори са спорним исходом могли да "целу земљу баце у хаос, у изразито негативним околностима".
Председник Трамп сумња да ће масовно гласање поштом довести до нетачног изборног резултата и више пута је одбио да се унапред обавеже на миран пренос власти у случају да изгуби. Бајден је пак рекао да ће прихватити изборне резултате, под условом да се гласови поштено преброје.
Између Изборног дана и бројања гласова електора у Конгресу 6. јануара постоји неколико кључних датума. Први је 8. Децембар када савезне државе достављају Националном архиву САД верификоване листе својих електора.
Електорски колеџ се састаје 14. децембра да би гласањем озваничио ко ће бити следећи председник Америке. Кандидат мора да освоји 270 гласова од укупно 538 да би прогласио победу.
Постоји могућност, мада мало вероватна да избори заврше без победника и пошто се преброје електорски гласови.
Уколико оба кандидата добију 269 гласова, одлуку о победнику доноси Представнички дом. Међутим, уместо гласања на којем свих 435 чланова гласају појединачно, делегације сваке државе гласају као целина, што значи да ће доминантна партија у свакој држави контролисати њене гласове.
Ако дође до таквог резултата, око 600.000 становника Вајоминга имало би једнак утицај на исход избора као 40 милиона становника Калифорније.
И коначно, још једна компликација у целом систему је могућност да се неки од електора послатих да гласају за председника 14. децембра покажу као "неверни", што се ретко дешавало.
Цео изборни процес завршава се инаугурацијом председника и потпредседника САД 20. јануара 2021. године.
