Од Европске комисије се тражи да се уведу јасна, свеобухватна и транспарентна правила о томе како, колико и тачно у коју сврху НВО добијају новац европских пореских обвезника.
Фаворизовање мањег броја НВО
Нацрт извештаја Одбора за буџетски надзор у ЕП о контроли финансирања НВО из ЕУ буџета тражи увођење јединствене контроле на основу које би Европска комисија, Ревизорски суд и Одбор за буџетска питања могли да прате, разматрају и извештавају о активностима појединачних НВО, као корисника ЕУ донација.
У нацрту текста извештаја, који би требало да буде изгласан у форми резолуције, ЕП указује на чињеницу да је 2015. године из ЕУ буџета издвојена 1, 2 милијарде евра за финансирање НВО.
Највећи део тих средстава, преко 90 одсто намењен је оквиру програма Глобална Европа, који служи за подршку привредном расту и развоју најмање развијених ЕУ земаља и региона и развоју међурегионалне сарадње.
По четири одсто издвојена су за категорије „Одрживи развој у оквиру природних ресурса“ и „Безбедност и држављанство“, а само 0,4 процента за „Паметан и свеобухватан раст“.
Извештај Одбора за буџетску контролу ЕП говори и о томе да је при додели средстава нечесто фаворизован само мали број НВО, као и да процедуре за добијање ЕУ фондова иду на руку већим организацијма, док су мање НВО неретко запостављене.
Истовремено, оцењује се да не постоји ефикасна контрола Европске комисије над даљом потрошњом једном додељених средстава за НВО.
Пуна транспарентност и доступност информацијама
Иако европски посланик из редова немачких конзервативаца Маркус Пиепр у свом предлогу резолуције о контроли финансирања НВО наводи значајан допринос НВО у доношењу политичких одлука и наглашава подршку додатног јавног финансирања у областима социјалне политике, заштите природне средине и развоја, његов извештај у највећој мери односи се на критику досадашњих процедура у додељивању ЕУ новца намењеног за рад невладиног сектора.
Он позива на пуну транспарентност и доступност информацијама о томе како се улаже и троши европски новац намењен НВО.
Провера по принципу случајног узорка
Позива се на измену директива за јавне набавке на такав начин да организације имају право на финансирање само ако располажу доказивим чињеницама, да примаоци, пре него што добију средства, омогуће Европској комисији и Суду ревизора провере по принципу случајног узорка, да се одбаци било какво финансирање организација које доказано шире неистине и/или чији циљеви су у супротности са основним вредностима ЕУ, демократије, људских права и/или стратешким привредним и безбедносним политичким циљевима институција ЕУ, наводи се у једном од параграфа нацрта извештаја о контроли финансисирања НВО из ЕУ буџета.
ЕК позива се да уведе јединствен и хармонизован систем транспарентности, надзора и контроле донација.
Једноставније процедуре
Позива се на изградњу јединственог система података и управљања донацијама, који би служио и као подршка потенцијалним корисницима средстава за пријаве и процес апликација.
Истовремено, од Комисије се тражи да уведе поједностављене пороцедуре за мање НВО које се често налазе у неравноправном положају приликом аплицирања за европске фондове у односу на велике организације.
Такође, од ЕК, као извршног органа ЕУ, тражи се да НВО које аплицирају за ЕУ донације, подвргне „јасним и за све истим критеријумима са циљем регулисања њихових подобности за добијање новца из ЕУ фондова“.
Поред информација о ЕУ донацијама НВО, ЕП тражи и контролу информација о запосленима у тим организацијама, међусобној повезаности НВО, доказ о упису у ЕУ регистар транспарентности, евентуалним другим донаторима и висини њихових донираних средстава, али и о броју и врсти лобистичких конатаката које је одређана НВО имала са ЕК и члановима Европског парламента.
Истовремено, од Европске антикорупцијске агенције очекује се да ефикасније идентификује, обелодани и казни оне НВО за које се докаже да су злоупотребиле финансијска средстава добијена из ЕУ фондова.
