Како се наводи, највећу промену претрпео је канадски Арктик и он ће, наставити да се загрева више него дупло брже од светског просека.
У извештају се сугерише да су многи видени ефекти вероватно неповратни и процењује се да се просечна температура у Канади годишње повећавала за 1,7 степени Целзијуса од 1948. године, када су први пут забележене температуре широм земље.
Највеће повећање температуре било је на северу у Канадској прерији и у северном делу британске Колумбије.
У просеку, температура у Канади се годишње повећава за 2,3 степена.
Док су и људске активности и природне промене у клими допринеле загревању у Канади, људски фактор је доминантан.
Највероватније је да је више од половине примећеног загревања у Канади производ утицаја људских активности, пише у извештају.
Извештај је објављен након што је влада увела порез на угљеник за четири од 10 канадских покрајина које нису успеле да израде планове за борбу против климатских промена.
Ефекти глобалног загревања укључују и екстремније температуре, а више температуре ваздуха могле би да значе више топлотних таласа и већи ризик од шумских пожара и суша у неким деловима земље.
У извештају се наводи да би океани могли да постану киселији и са мање кисеоника, што би могло да нашкоду животу у мору.
На брзо загревање у канади утицали су бројни фактори, међу којима су смањење снега и морског леда, што је повећало апсорпцију соларне радијације и узроковало већа загревања него у другим крајевима.
Упркос суморним предвидањима, у извештају се указује да би количина загревања могла да буде ограничена ако се на глобалном нивоу предузме акција драстичног смањивања емисија угљеника на ниво близу нуле почетком друге половине века, као и знатног смањивања емисија других гасова са ефектом стаклене баште.
Канада је једна од 200 земаља које су потписале Париски споразум о климатским променама, а влада те земље је рекла да ће настојати да смањи емисију штетних гасова до 2030. године до 30 одсто.
