УН сматрају и да треба проширити међународну подршку како би се људима у свим деловима света обезбедио приступ основним услугама и социјалној заштити.
Ургентна здравствена криза коју је донео COVID-19 довела је до историјске рецесије са рекордним бројем угрожених и незапослених, што је изазвало незабележену људску кризу која највише погађа најсиромашније, а посебно жене и децу, саопштиле су УН.
У новом оквиру који је синоћ представљен као мапа пута за подршку државама у социјалном и економском опоравку, Уједињене нације позивају на велико проширење међународне подршке и преузимање обавезе да се људима у свим деловима света обезбеди приступ основним услугама и социјалној заштити.
Владе морају да раде на изградњи нове привреде и отварању радних места.
УН кроз оквир за неодложан социоекономски одговор на COVID-19, који чине заједничка одговорност, глобална солидарност и ургентне мере за угрожене, позива на очување радних места, предузећа и извора егзистенције да би друштва и привреде што пре и сигурније кренули путем опоравка, одрживости, родне равноправности и смањења емисије угљен-диоксида и градили "нову нормалу", бољу од старе.
"Ово није само здравствена, већ и људска, радна, хуманитарна и развојна криза. И не погађа само најугроженије. Ова пандемија показује да смо сви у ризику, јер наша снага зависи од најслабијег здравственог система. До сада незабележен обим пандемије захтева да и одговор буде јачи него икада", изјавио је генерални секретар УН Антонио Гутереш, који је у марту представио свој извештај о социоекономским ефектима COVID-19 "Заједничка одговорност, глобална солидарност".
Како каже, све што радимо за време и након ове кризе мора да буде усмерено ка изградњи равноправнијих, инклузивнијих и одрживијих привреда и друштава отпорнијих на пандемије, промене климе и бројне друге глобалне изазове који су пред нама.
Новим оквиром је утврђено како ће тела у саставу Уједињених нација остваривати ту визију на терену.
Одлуке које буду донете у наредних неколико месеци биће од пресудног значаја за напредак у остваривању Циљева одрживог развоја који представљају оквир УН за опоравак од социјалних и економских потреса.
Подсећајући да је за време епидемије еболе 2014. године више људи умрло због прекида у пружању социјалних услуга и економског пада него од самог вируса, оквир је усредсређен на потребе и права оних које пандемија највише погађа - најугроженијих држава, група и оних који су у ризику да буду занемарени.
На основу наученог из светске економске и финансијске кризе 2008-2009. године, оквир указује да су државе које имају јаке системе социјалне заштите и основне услуге претрпеле најмању штету и најбрже се опоравиле.
Да би се спречило да милијарде људи западну у сиромаштво, владе у целом свету треба што пре да прилагоде, прошире и повећају мере заштите, као што су новчани трансфери, помоћ за храну, програми социјалног осигурања и давања за децу, како би пружиле подршку породицама.
Да би ефекти COVID-19 били што мањи, УН позивају на што већу подршку ради превазилажења предстојећих изазова, укључујући неодложно реаговање система социјалне заштите у складу са различитим ефектима пандемије на угрожене групе, децу, жене, мушкарце, као и оне који раде у неформалном сектору.
То је посебно хитно с обзиром да четири милијарде људи односно више од пола светског становништва, укључујући две трећине деце, нема никакву социјалну заштиту или је постојећа заштита неадекватна, наведено је у саопштењу.
У свом реаговању, УН ће се усредсредити на пет кључних колосека у чијем су фокусу заједнице:
Очување постојећих здравствених услуга и јачање капацитета здравствених система да реагују на COVID-19, помоћ људима у тешкој ситуацији кроз социјалну заштиту и основне услуге, очување радних места, подршка малим и средњим предузећима и радницима у неформалном сектору кроз програме економског опоравка, усмеравање фискалних и финансијских подстицаја који ће нужно бити повећани да би мере макроекономске политике користиле најугроженијима и јачање мултилатералних и регионалних мера, као и поспешивање социјалне кохезије и улагање у развој отпорности и система за реаговање на нивоу локалних заједница.
Тимови УН који раде у 162 државе и територије ће у следећих 12 до 18 месеци реализовати овај план опоравка, под вођством сталних координатора УН и уз подршку глобалне и регионалне мреже експерата.
Значајан део постојећег портфолија програма одрживог развоја, вредног 17,8 милијарди америчких долара, чији су носиоци сва тела у саставу УН, биће прерасподељен у складу са потребама реаговања на COVID-19.
С обзиром на обим и домет социоекономских ефеката пандемије, биће потребна и додатна средства, а као подршку генерални секретар је основао Фонд Уједињених нација за реаговање на пандемију COVID-19 и опоравак од ње, међуагенцијски финансијски механизам УН за подршку државама са ниским и средњим дохотком да превазиђу здравствену и развојну кризу изазвану пандемијом COVID-19 и помогну људима најугроженијим услед економских тешкоћа и социјалних поремећаја.
Пројектоване финансијске потребе Фонда у првих девет месеци износе милијарду долара, а поновна процена ће бити накнадно извршена.
Генерални секретар је позвао и на мултилатерални договор да се издвоје средства у износу од најмање 10 одсто светског бруто домаћег производа (БДП) да би одговор на кризу био делотворнији него икада раније.
