Иако се у саопштењу не наводи име оптуженог, каже се да се он терети да је као преговарач Владе Хрватске узео провизију од 3,6 милиона куна (око 475.000 евра) за склапање уговора о зајму и улазак стране банке на хрватско тржиште.
Медији подсећају да је реч о случају Хипо.
Након што је Врховни суд прихватио жалбу оптуженог и укинуо пресуду, случај је враћен Жупанијском суду у Загребу који је донео првостепену поресуду, како би процес био поновљен.
У саопштењу Врховног суда се подсећа да је "оптуженом на терет стављено да је 1994-1995. као заменик министра спољних послова и овлашћени преговарач у име Владе Хрватске договарао услове уговора о зајму с једном страном банком".
Зајам је био потребан Влади Хрватске за куповину зграда амбасада у свету.
Оптужени се терети да је искористио ратно стање за узимање провизије при склапању тог уговора.
Врховни суд оцењује да је првостепени суд пропустио да на правилан начин утврди на који начин је поступање оптуженика имало штетан утицај на материјалне усклове живота становништва у рату и господарског потенцијала државе те других имовинских интереса или привредног потенцијала државе у рату.
Правилно утврђивање тих чињеница је одлучујуће и за оцену да ли је остварена знатна имовинска корист несразмерна.
Врховни суд додаје да је у првостепеној пресуди нејасно на који начин би чињењем кривичног дела с износом стечене имовинске користи било озбиљно доведено у питање функционисање државе и угрожене темељне државне и друштвене вредности у рату односно и материјални услови живота становништва.
У саопштењу се каже и да је у поновљеном поступку потребно с више пажње оценити да ли су се у понашању оптуженог стекла сва битна обележја кривичног дела злоупотребе положаја и овлашћења.
Како се истиче, потребно је оценити и да ли има места примени Закона о незастаревању, односно да ли је остварена знатна имовинска корист несразмерна.
