- Имамо младе брачне парове који се баве пољопривредом, који су нашли неки посао у околини. Има их, али нема их много. И сами знате, шта ми можемо да урадимо? Можда да средимо неки део села да се деца и мајке друже и играју, да направимо неко купалиште, сви ћемо сести и заједно се договорити...
Највећи проблем је, наставља Милинковић, тај што младе ништа не привлачи у овом месту, немају неки конкретан циљ и живе од данас до сутра. Приде, све више има оних који одлазе у иностранство, а у Дорослово се враћају како би с породицом прославили веће празнике.
- Никад нисам имао жеље да одем одавде - каже председник, који је у Дорослово дошао пре 27 година као избеглица из Хрватске. - Свако ко је живео вани није ништа боље живео од мене! А данас... Мало нам је општина. Ако сви знамо шта је Сомбор био као град по индустрији, а сад је тако пао, много тога је пропустио, и шта ми сад можемо ту очекивати?
С годишњим буџетом од непуна два милиона динара, као Месна заједница нису у могућности било шта конкретно да ураде за својих око 900 мештана. Од 800 кућа у селу, половина је празна. А највећи проблем је вода која није за пиће, због чега у центру села већ годинама имају цистерну.
- Десет година деца у школи пију воду из цистерне! Онда нам из општине кажу како смо добили комплетно нове цеви! Јесмо, али џаба кад у њима нема воде - огорчен је Милинковић, тврдећи да нема длаке на језику и да је већ неколико пута „онима горе“ скретао пажњу на горуће бољке у свом селу. - Истина, не можемо ни све да чекамо да нам други ураде. Треба више труда да уложимо да бисмо улепшали живот свима нама у селу. Ми се боримо и борићемо се!
Ипак, добро је у Дорослову то што им је основна школа до осмог разреда, амбуланта свакодневно има лекара, имају и апотеку, а и пошта редовно ради.
- Ми имамо пацијенте који једва чекају да се отвори радња! Узмите њихов картон, кад су они последњи пут били код доктора? Никад, то је истина жива. Они се ни не хране, оду тамо, дрмну једну-две и оду нешто да раде, а таквих има доста, али не иду код доктора - шали се председник Савета.
Кад се све скоцка у Дорослову
- Дорослово има све што нам је потребно осим пијаће воде - каже нам Наташа Губатов Милић, коју је из Сомбора у ово село довела љубав. - Јако волим Дорослово и људе, и то што је мирно и тихо, чак је и ваздух другачији.
Иако јој је муж преминуо, Наташа је одлучила да остане у овом месту и пре три месеца је покренула сопствену мануфактурицу сувенира на ЦНЦ машини. Каже да је задовољна и да, ако овако настави с радом, моћи ће лепо да живи, али за сада мора да ради и разне послове преко интернета.
- Себе само овде видим, некако ми се живот тако скоцкао. Ћерка је завршила средњу школу и ради са мном, а син путује за Сомбор у школу. Немам проблем с тим, нека оду, пробају, виде, овде увек могу да се врате - каже Наташа.
А ко је најактивнији у селу? Пољопривредници и ловци! Ови први, којих је око 70 одсто од укупног становништва, узгајају пшеницу, кукуруз, соју, уљану репицу, неки су почели да се баве индустријском конопљом и лавандом, док има и неколико мини сточарских фарми. Међутим, како су престали да узгајају шећерну репу и да је прскају „кинеским средствима“, око 5.000 хектара ловишта поново је пуно зечевима.
„Слааааадолееееееед!” на точковима
Не виђа се сваког дана сладолеyија на бициклу. Данас скоро уопште. Међутим, Дорослово је и по томе посебно - има сладолед на точковима, а и верне купце који на повик „Слаааадолееееееед!“ одмах излазе испред куће и чекају на ред по своју куглу-две.
- Овај посао траје већ 40 година, а ја продајем 30 - каже нам сладолеџија Иђа, који се секира да ће му бизнис, који иде с колена на колено, пропасти након наше репортаже. - Како се то колено није сломило негде?! Све се мање исплати, мање је и деце.
- Ове године, након седам година, опет смо добили зеца, није га до сад било. Нису пољопривреднции отровали зечеве, али средства су утицала да се њихова репродукција постепено смањи. А како се репа не сеје, зечеви су опет кренули - прича Милинковић, срећан што у селу имају ловачку секцију „Мостонга Дорослово“, која окупља 30 ловаца. - Осим зечева, имамо и срне, фазане, дивље свиње... Од 15. априла креће сезона и то углавном буду појединачни ловови.
Леа Радловачки
