Осим што има више од 8.000 становника и што је табла на улазу удаљена од панчевачке табле свега десетак метара, разлог другачије терминологије је чињеница да се у том месту пољопривредом бави мање од 30 одсто становништва, док су остали запослени у Београду, панчевачким индустријским зонама и у локалним привредним субјектима. Мада, од самог уласка у Старчево не стичете утисак да улазите у насеље на која смо навикли на оваквим нашим путешествијама, напротив то је велесело које има тридесетак активних удружења грађана, пет фестивала, Музеј неолита, бројне спортске клубове (чак два кошаркашка), 26 дечјих игралишта, 60 километара канализационе мреже и пречистал отпадних вода, 1.105 функционалних бандера, градски аутобус на сваких 15 минута и, како кажу мештани, најпрометнији банкомат! Дакле, не живи се нимало лоше у том вишевековном месту...
- Старчево је место са великим потенцијалом, развој наше локалне заједнице у последње две деценије је такав да смо ми привукли бројне људе да дођу да живе овде - поносно нам прича председник Савета Месне заједнице Старчево Петар Андрејић, захвалан што смо решили да напишемо коју реч и о њиховом месту. - Кад људи дођу у неке старије године, напуштају Панчево и Београд јер желе да живе мирније, па често и траже места која су у близини. Овде нема куће на продају, а и оно што има је постигло вишеструку цену...
Премда се на први поглед чини да у Старчеву није много мирније него у Панчеву, ипак ово насеље, чим се сиђе с главног шора, нуди сеоски амбијент у ком становници имају сав простор који им је потребан за комотан и повученији живот, али с довољном дозом урбанизације, тек толико да немају потребу да жртвују двориште зарад стана у граду.
- Као резултат индустријализације седамдесетих година, становништво код нас се дуплирало. Након распада Југославије, оно је стагнирало, али од двехиљадитих поново бележимо пораст - каже Андрејић, наводећи два статистичка извора о томе колико Старчеваца тренутно живи у свом месту. - Ми смо данас најбројније насеље на територији Града Панчева, осим самог града, те по подацима Градске управе бројимо између 8.200 и 8.300 мештана, а по последњем попису 7.500. Али, има места за све, а тај тренд повеања није баш толики да нам требају нове четврти, али размишљамо у правцу да ће нам требати, нарочито кад се изгради мост на Винчи који ће директно водити до нас, због чега ћемо сигурно имати нов прилив становништва.
Управо због константних миграција, Старчево као место нема локални карактер, јер немају континуитет у становништву и начину живљења. Према речима нашег домаћина, нови људи доносе нове идеје и промене, али то не значи да се живи лоше. Напротив!
- Једино што имамо заједничко је та нит да, ми који живимо у Старчеву, желимо да нам квалитет живота буде као у граду, на томе инсистирамо и добрим делом смо успели то и да постигнемо - видно је задовољан Андрејић, што не значи да стагнирају са новим плановима за будућност. - За месец дана крећемо са реконструкцијом парка у центру и тиме ћемо завршити Трг неолита. Такође, треба нам спортска хала која би имала неопходне димензије за играње професионалних утакмица, међутим на школском плацу нема довољно места за изградњу, па тражимо нову локацију која мора да буде близу школе, јер такав објекат не може да се самостално издржава. Очекујемо да ћемо у томе успети у наредних десет година, јер имамо критеријуме, и ако не можемо сад да урадимо како треба, урадићемо некад, али нећемо сад нешто офрље.
Кад пролазите кроз Старчево можете да приметите да је врло уредно, без графита, поломљених стабала и уништеног инвентара. Верујемо да томе доприноси лепо васпитање и свест самих мештана, али нећемо подцењивати ни моћ тридесетак надзорних камера које се налазе у ширем центру места.
Старчевачки Дом културе „29. новембар” након шездесетак година коначно је дочекао прво освежавање унутрашњости, а чекају га, сви се надају, и сређивање фасаде, као и крова, што би требало да буде прва следећа инвестиција.
- Решили смо да га обучемо у ново рухо и уведемо у 21. век, те да на тај начин изглед установе приближимо ономе што нудимо својим програмом - објашњава в. д. директора Дарко Јешић, показујући нам доступне кутке те културне установе. - Капацитет наше опреме је у одличном стању, а почетком године смо је освежили, купили смо нешто нове технике. Немамо ми велике финансије, али новац који имамо усмеравамо на право место, не понашамо се расипнички. Постоје неки планови и њима се руководимо.
Дом културе је, како каже наш саговорник, колевка бројних фестивала, међу којима су Старчевачки дани књиге, Еџ Yу Роцк Фест, Дани удружења, Старчевачка тамбурица и Фестивал акустичне гитаре.
Иако је Старчево колевка истоимене Старчевачке културе, која датира још из доба неолита, само место је званично зачето 1717. године, а назив носи, према предањима, по старцу који је, у зависности од легенде, живео на ободу манастира Војловице или на поштанској линији од Панчева ка Ковину, те су код њега путници стајали да се окрепе.
Леа Радловачки
Фото: С. Шушњевић
