Ово удружење броји око 420 чланова, али то ни изблиза није број особа са дијабетесом које живе на територији бачкопаланачке општине, јер су стварне бројке много веће.
Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији од дијабетеса болује приближно 770.000 особа, или 12 одсто одраслог становништва. Људи којима је дијабетес недавно откривен и који су слабо упознати са овом болешћу могу бити уплашени, па им много значе речи подршке, савети, као и прилика да чују туђа искуства. Све то суграђани могу пронаћу у овоме удружењу, и то код председника друштва Ивана Освалда, секретара Борислава Дубравца и сарадника Сретена Веселиновића. Сва тројица већ годинама живе са дијабетесом и имају пуно искуства са овом болешћу.
Друштво дијабетичара Бачке Паланке, само под другачијим називом, основано је 80-их година прошлог века највише захваљујићи интернисти ендокринологу-дијабетологу, прим. др Јожефи Јатић, која је тада радила у Дому здравља „Др Младен Стојановић“. Услед ратних дешавања, удружење је скоро па у потпуности престало са радом, да би 2007. године рад био обновљен, поново на иницијативу докторке Јатић. Данас у Друштву дијабетичара ДИАБАП – саветовалишту и едукативном центару за дијабетичаре и гојазне особе, сви који дођу могу добити подршку и преко потребне информације, као на пример, на који начин да остваре одређена права.
Уплашени и дистанцирани
Откакао је наступила пандемија, мање људи посећује ово саветовалиште и едукативни центар, јер морају посебно да пазе на своје здравље, с обзиром на то да особе са дијабетесом спадају у ризичне групе. Битно је напоменути и да многи не знају да заправно болују од шећерне болести. Из тог разлога су веома битне превентивне акције бесплатног мерења шећера у крви, које је ово удружење организовало сваке године у сарадњи са Домом здравља. Текуће, као ни претходне године, те акције нису одржане из епидемијских разлога. Иначе су биле одржаване у новембру, симболично, јер је 14. новембар Светски дан борбе против дијабетеса.
Како кажу у удружењу ДИАБАП, на оваквим акцијама је знало да учествује и до 1.500 Паланчана којима је мерен ниво шећера у крви. Многи су на оваквим акцијама открили да имају повишен ниво шећера и да треба да се јаве лекару како би добили одговарајућу терапију, док је било и случајева да је појединцима измерен толико висок ниво шећера, да су хитно упућивани у Дом здравља.
- Свако ко има дијагностификован дијабетес, свако ко жели да се бави овом проблематиком и ко жели да помогне, може да постане члан удружења – каже Борислав Дубравац. - Чланови могу постати и они које ова тематика интересује, јер је неко у њиховој породици или неко од пријатеља особа са дијабетесом, те желе да им помогну.
Иако део удружења аутоматски треба да буде свако коме је дијагностификован дијабетес, број чланова варира, кажу наши саговорници, из више разлога. Неки људи којима је болест дијагностификована не долазе у удружење, јер су се преселили у друго место, док неки нови суграђани, још увек нису упознати са постојањем овог друштва. Исто тако, неки људи крију своју болест или занемарују своје здравље, што је и више него неоправдано.
Друштво сарађује са овдашњим Домом здравља, а успешна је и сарадња са локалном самоуправом, каже председник удружења Иван Освалд. Саветовалиште има своје просторије, међутим, додатна финансијска помоћ би добро дошла како би заменили намештај и лакше регулисали текуће трошкове, напомињу наши саговорници.
Старосну структуру особа које болују од шећерне болести чине сви узрасти, од деце до људи у дубокој старости, те је изузетно битно реаговати на време и јавити се лекару чим се уоче било какве промене, као и редовно контролисати опште здравље организма.
- Код дијабетеса типа 1 промене наступају нагло и тада је болест одмах уочљива, док код дијабетеса типа 2 промене наступају полако, организам се навикава на те вредности шећера и теже га је открити – објашњава Борислав Дубравац.
Т. Пачић
