Многобројни гости, такмичари, организатори, као и жири, били су задовољни посетом, квантитетом и квалитетом сухомеснатих ђаконија и целокупном атмосфером 61. издања традиционалне „Кобасицијаде“.
Жири у саставу Мирослав Попин, Миле Ристић и Сава Бороцки, оцењивао је 64 узорка кобасица, 53 узорка кулена и 32 узорка сланине. Прву награду за најбољу домаћу кобасицу добио је Јован Молнар, лањски шампион. Друго место заузео је Слободан Гајић, а треће Петар Лазин, сви из Бачке Паланке. Најбољи домаћи кулен ове године направио је Бранко Рауза из Силбаша, који је на овом фестивалу већ освајао награде у другим категоријама, треће место је однео Владимир Дудаш из Бачког Петровца, још један ветеран овог такмичења, док је пехар за друго место остао у рукама организатора да сачека такмичара који је „Кобасицијаду“ напустио пре доделе награда. Када је у питању најквалитетнија домаћа сланина, прво место је заузео Жељко Немеш из Петроварадина, друго место освојио је Сава Димитријевић из Бачке Паланке, а треће Иван Хорњачек из Челарева.
Посебно признање организатора добио је члан жирија, ветеринар Миле Ристић, који ове године прославља 90 година живота и преко 40 година како је део овог фестивала. Признање, као захвалност што већ годинама прати ову манифестацију, добио је и познати новинар и аутор чувене емисије „5казање“, Бора Отић. Цео деогађај био је и хуманитарног карактера, где је свој „Чаробни пасуљ“ кувао бачкопаланачки хуманитарац Илија Јовкић, а новчани прилози су били намењени Удружењу МНРО.
Врућ пасуљ, сланина и кобасице, као и покоја чашица ракије или вина, били су идеални да огреју госте које хладан ветар није штедео у недељу у Полојској шуми. Ипак, ни ветар ни ниске температуре нису пореметиле добру атмосферу, испуњену уживањем у доброј храни и дружењу.
- Никада није било прекида у организацији ове манифестације, сем једне године због пандемије – казао је Душан Грубор, један од организатора. – Овде је другачија атмосфера него у граду, природа Полојске шуме је посебна, има посебну лепоту, те су људи расположени, деца се играју. Радо нам долазе и гости из удаљених крајева. Ово је прилика и да људи изађу из куће, да се освеже на чистом ваздуху и да се друже и шетају. Драго нам је да долазе млађи људи, који ће једног дана и преузети организацију, док ћемо ми старији, бити ту да помогнемо.
Текст и фото: Т. Пачић
