У изворном и естрадном свирању на древном народном инструменту, надметало се двадесетак уметника и уметница из из Новог Сада, Суботице, Београда, Ваљева, Зрењанина, Старчева, Ботоша, Кикинде Иђоша и других места.
У изворном свирању победник је Алекса Милетић из Старчева, а у естрадном наступу Милан Вилотић из Београда. За најбољег младог фрулаша проглашен је Урош Амиџић из Новог Сада.
Председник Организационог одбора Рајко Николић, подсетио је да први Сабор фрулаша „Шкрипи ђерам” у Иђошу одржан 1995. године, са жељом да се од заборава сачува традиционално стваралаштво са простора Војводине.
- Јубиларни Сабор фрулаша „Шкрипи ђерам”, због короне, лане нисмо били у могучности да организујемо, па смо га сада одржали на велику радост учесника, жирија и публике - рекао је Николић.
Учеснике и домаћине традиционалне манифестације поздравили су Никола Лукач, градоначелник Кикинде и његови сарадници.
- Било је право задовољство да чујемо и видимо ове виртуозе на фрули, а по троје најбољих у обе конкуренције, опробаће се ускоро на републичком такмичењу у Прислоници код Чачка. Огромну захвалност дугујемо организаторима Сабора фрулаша „Шкрипи ђерам”, који пуних 25 година истрајавају у овој лепој музичкој причи. Град Кикинда и МЗ Иђош увек ће увек имати разумевања и подржавати ову манифестацију - нагласио је Никола Лукач.
Публика је аплаузима наградила све учеснике, а нарочито Катарину Мазић (15) из Буковца код Новог Сада и њену годину дана старију суграђанку Милицу Дмитровић. Катарина напомиње да јој је љубав према фрули усадила учитељица још у трећем разреду основне школе, а додатну мотивацију и стручну помоћ касније дао један професор из Буковца.
- Мој музички избор углавном наилази на позитивне коментаре од вршњака и старијих. У нашој средини необично је видети девојку да свира фрулу, али мени је то био прави избор. Овде на Сабору у Иђошу три пута сам побеђивала, а на републичком такмичењу у Прислоници стизала сам до петог места - каже Катарина Мазић, а Милица Дмитровић додаје да ју је од четвртог разреда привукао посебан звук фруле, те да им подршка публике и старијих колега приликом наступа на манифестацијама пуно значи.
Пастирски и племенит инструмент
Задовољство наступом фрулаша и радом жирија, није скривао професор етномузикологије на Академији уметности у Новом Саду др Нице Фрациле, који је био у улози председника жирија, поготово што су у жирију били његови некадашњи студенти, а на сцени врсни фрулаши.
- Фрула, пастирски и племенити инструмент поново нас је окупио у Иђошу. Овај инструмент је заступљен на свим континентима, има душу и као што се видело на овом сабору, млади га и даље прихватају. Изузетан је допринос манифестације у Иђошу да се војвођанска фрула чује и на републичком такмичењу у Прислоници - констатује професор др Нице Фрациле.
Већ се усталио наступ на сцени Дома културе у Иђошу најстаријег фрулаша просветног радника у пензији Мирослава Весовића (83) из Лештана код Београда, који је до сада овде наступао десет пута и четири пута побеђивао. Познат је и по томе што је до сада направио више од 4.500 фрула.
- Прву фрулу сам направио са једанаест година, учећи од оца фрулаша и кларинетисте, а пре пола века почео сам активно да израђујем фруле. Најчешће их правим од дрвета шљиве, јер су од тог дрвета најзвучније и дају најлепше тонове. Користим још багрем и шимшир. Јако добре фруле су од ебана, али тог дрвета нема код нас, расте у Кенији - испричао је Весовић.
М. Митровић
