Док је студирао, играо је фудбал и по томе био познат и признат у околини. Поред матичне „Војводине”, успешно је наступао за још неколико клубова из оближњих места. Пошто је окачио копачке о клин, појавио се вишак слободног времена које је почео да троши бавећи се новим, помало необичним, хобијем.
– Имајући у виду да ми је отац Јован првенствено тесар и помало столар, читав живот сам био уз дрво и пратио његову обраду. Из тог разлога не чуди што сам нови хоби нашао у обради дрвета. Међутим, определио сам се за креативно стругање дрвета, што је сасвим нешто ново у односу на оно што мој отац ради. Олакшан ми је посао у томе што сам имао одређено предзнање и добијам савете о понашању дрвета од оца, а и нешто од потребног алата имам у породичном кругу. Све је почело 2017. године и ово је моја прва презентација. Изложио сам тридесетак различитих уникатних предмета. У питању су свећњаци, украсне вазе, чиније за воће, јело, салате...– прича Мире Секулић крај штанда са прозводима на Етно базару у оквиру бечејске манифестације „Тандербал“.
Поред помоћи оца Јована, у послу сарађује са колегиницом Иваном Ковачев из Бечеја, која је маркетинг менаyер фирме и брине за што атрактивнији дизајн свећњака. Како постоји могућност успостављања сарадње са Туристичком организацијом општине Бечеј, хоби би могао да прерасте у солидан бизнис везан за израду сувенира. Тада би се на сваки предмет утиснуо атрактиван лого фирме и Туристичке организације, па би предмети били брендирани. Да би се посао развио, битан фактор су цене. Мањи свећњаци су 450, а већи 550 динара. Вазе и чиније, зависно од величине и процеса обраде, продаје од 30 до 50 евра по комаду.
– Не бирам дрво за обраду и не сечем стабла, већ сакупљам оборена и одбачена, примам поклоне, а и купујем ако је неко из ко зна којих разлога морао да исече дрво. Већ сам обрађивао багрем, букву, вишњу, дивљу крушку, дуд, јеловину, орах, трешњу, цер, храст... Од племенитих врста дрва су најлепши комади, јер се током обраде најбоље струже и добро понаша касније приликом сушења. Сви предмети су од пуног дрвета. Пошто сам ушао у рутину и зато што да с вољом радим, посао није тежак – каже Мире.
За израду чиније од сировог дрвета, такозвано зелено стругање, потребно му је око пет сати, а онда следи процес сушења природним путем, који траје два месеца. Следи шмирглање, па бојење и лакирање органским уљима, ланеним или ораховим, или уљем за кухињске елементе, како би чиније могле безбедно да се користе у исхрани.
– За свећњаке користим акрилне боје, које су на бази воде и немају негативног утицаја на животну средину. Чак нам је и амбалажа од рециклираног картона. Обрада сувог дрвета је компликованија, користи се други алат и брже се тупи, па је неопходно чешће оштрење, што је мање исплативо, али су шаре код сувог дрвета лепше – оцењује Мире.
Не заборавља Мире шта је учио на факултету, па је осмислио програм, ако читава прича заживи, да у сарадњи с надлежним локалним институцијама започне садњу аутохтоних врста дрвета на одређеним локацијама.
Властимир Јанков
