Легендарни Глиша Михајлов, вођа „Момака из Паланке”, као и сви они који су кроз деценије прошли кроз овај састав, свирали су и певали о Бачкој, Срему, компоновали, доста тога снимили на носаче звука и оставили овдашњу музику као културну баштину новим поколењима.
Међутим, нису овде само они синоним за тамбуру, јер поред многих самоуких свирача, овде деценијама успешно ради и образује генерације музичара Школа за основно музичко образовање „Стеван Христић”. У овој школи млади уче да свирају, поред осталих инструмената и соло певања, и на тамбури, а тренутно их је петнаест. - После основне средња музичка школа је тренутно највиши степен школовања за тамбуру у Србији - рекла је, између осталог, наставница Милица Лерић. - Тамбура је у музичке школе уведена још средином прошлог века, али се накако још увек налази на својеврсној клацкалици када је реч о извођењу традиционалне или уметничке музике. Композиција писаних само за тамбуру је јако мало, па је потребно писати транскрипције дела писаних за виолину и флауту које су најповољније за транскрибовање. Тамбура има своју заједницу, инструментариј у који спадају прим, бас прим, тамбурашко чело, контра и бас. Зато се може основати оркестар тамбура, без инструмената из других породица.
Овде, ипак нису још у ситуацији да могу да оснују оркетар тамбура, али зато ученици који изучавају овај инструмент свирају у мешовитом оркестру где учествују још виолине и гитаре. - Данас 11 дечака и четири девојчице уче овај инструмент и сви свирају Е прим, а од ове године један ученик свира и на бас приму и придодат је „жичаном” оркестру - каже наставница. - Трудим се да ученици што више заволе инструмент који изучавају, а у данашње време деца су прилично заузета разним активностима, а тамбура тражи време које ће бити посвећено само њој. Пратимо план и програм рада који морамо испоштвати током године. Крећемо са етидама и лествицама, а потом следе композиције по слободном избору.
Током године ученици учествују на јавним часовима и концертима поводом празника.
М. Суџум
