Регионална развојна агенција Јужни Банат Панчево, као носилац овог пројекта у Србији, на недавно одржаној конференцији у Панчеву представила је инструмент и додатну лабораторијску опрему, док је научни сарадник на Биолошком факултету и руководилац истраживања у пројекту др Ненад Зарић објаснио да се програм бави истраживањем квалитета земљишта и водотокова у региону, односно утицајем пољопривреде и других антропогених активности на квалитет земљишта и воде у региону Јужног Баната.
- Током јула завршена је јавна набавка и инсталиран је течни хроматограф са месоно-масеним детектором марке „Thermo Fisher Scientific”. На том инструменту могу да се раде разне анализе. За потребе овог пројекта ми смо до сада у последњих годину дана већ сакупљали узорке воде и пољопривредног земљишта и ми ћемо на овом инструменту радити пестициде и њихове метаболите у већ прикупљеним узорцима воде и земљишта. Поред тога, на том инструменту могу да се раде и анализе разних органских једињења као што су разни антибиотици, микотоксини и тако даље. Надамо се да ћемо у будућности развити методе и за те неке друге аналите и да ћемо и њих моћи да радимо у некој будућности - рекао је др Зарић.
Инструмент и додатна лабораторијска опрема, набављена финансијским средствима пројекта, биће коришћени за анализу пестицида у прикупљеним узорцима воде и земљишта. На тај начин ће бити испуњен један од циљева пројекта, а то је успостављање мониторинг система за прикупљање података о загађењу природних ресурса у пограничном региону. Кроз мрежу за образовање ће се ови подаци, заједно са смерницама о одрживом коришћењу природних ресурса пренети на становништво, кориснике и управљаче ових природних ресурса.
Такође, тема пројекта је утицај пољопривреде и антропогених активности на природне ресурсе, превасходно на водотокове и земљиште у региону Јужног Баната и Темишвара.
- За сада је планирано да се анализира пољопривредно земљиште у Јужном Банату. Имамо 50 тачака за узорковање земљишта и 25 тачака за узорковање воде. Воду узоркујемо једном месечно, док земљиште једном по свакој сезони пошто су промене у земљишту мало спорије у односу на промене у текућим водама - истиче др Зарић и додаје да је циљ пројекта и успостављање прекограничне мреже за мониторинг и едукацију што се тиче природних ресурса. - Под природним ресурсима ми овде подразумевамо воду и пољопривредно земљиште у региону. Ми смо сад узели узорке воде и земљишта. Урадићемо анализу на пестициде овде у Србији, док ће румунски партнер урадити анализу на токсичне и тешке метале. Након тога ћемо направити једну књигу смерница у којој ћемо саветовати пољопривреднике шта би од пестицида требало избацити уколико их има превише и да ли бисмо могли да укључимо неке друге пестициде у прскање пољопривредних култура и такође која бисмо вештачка ђубрива могли да користимо или која бисмо могли да избегавамо што се тиче загађења токсичним металима.
Чланови пројектног тима су током последњих годину дана редовно узимали узорке воде и земљишта у региону Јужног Баната. За анализу ових узорака била је неопходна набавка одговарајућег инструмента, а како би се све подигло на виши и квалитетнији ниво, почела је и обука чланова пројектног тима и запослених у Заводу за јавно здравље Панчево за рад на овом инструменту.
Први резултати ових истраживања биће представљени до краја године. Пројекат спроводе Банатски универзитет „Краљ Михај I Румунски“ из Темишвара и Регионална развојна агенција Јужни Банат доо Панчево, кроз Интерег - ИПА Програм прекограничне сарадње Румунија-Србија. Укупна вредност пројекта је нешто више од милион евра, од чега се 85 одсто суфинансира кроз ИПА ИИ програм претприступне помоћи, а остатак из сопствених средстава, чији је део обезбеђен кроз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за финансије АПВ.
Л. Р.
