- Дуњи ни лето баш није ишло на руку. Два - три кишна периода у јуну и јулу погодовала су развоју болести у воћњаку. Ми смо радили сву потребну заштиту и спасили је, посебно од ервиније, која је за дуњу погубна. Род јесте умањен, али је зато плод изузетно квалитетан - истиче Радишић.
Радишићи у свом воћњаку имају 3.400 стабала дуње. Највећи део рода продају великим купцима, јер се дуња тражи највише за ракију.
- Прошле године дуња која је, како ми кажемо, брана редом, достизала је цену од 40 до 50 динара за килограм. Верујем да ће ове године моћи да стигне и до 60, јер је неће бити превише. Још је боља цена када се бере ручно и продаје на гајбе, али за то је потребна радна снага, до које се данас не долази лако. Још нисмо одлучили како ћемо радити ове године - каже Радишић.
Берба дуња, у зависности од временских прилика, може да се отегне и на 45 дана.
- Некад плодови почну да отпадају и крајем септембра, али када је јесен кишовитија и хладнија, може да се бере и крајем октобра. То је незахвално прогнозирати - наводи Радишић.
А на питање, да ли је дуња воћна врста од које може највише да се заради, па и обогати, Радишић се смешка.
- Код сваке воћке вас чека нека „кривина“. Тако и код дуње. Људи помисле, кад прочитају такве наслове, да је зарада иза ћошка. Дуња је врло, врло захтевна воћка. Ми имамо срећу да имамо свој расадник и своје саднице, па лако допуњујемо празно место кад се дрво осуши. Ономе ко саднице треба да купује и стално занавља воћњак, то је већ проблем. Дуња је осетљива, ервинија зна да уништи цео засад. Јесте лакша за продају, али ако би је било много, падаће јој цена, као што се то десило са јабукама. Пролетос су ми нудили јабуку за ракију за четири - пет динара. То је катастрофа. Сваком бих саветовао да се прво добро распита, па тек онда крене у инвестицију - закључује Сава Радишић.
Ж. Б.
