Активности из протекле године сумиране су уз учешће представника удружења из Зрењанина, Новог Сада, Сирига, Алексе Шантића, Руског Села, Подлокања и других места. На почетку је служен парастос ратницима, српским добровољцима који су своје животе дали у Првом светском рату.
Зрењанинско удружење било је домаћин, а пре скупа је организована посета Идвору, где су учесници обишли Музејски комплекс Михајла Пупина и родну кућу славног научника, која је део музејске поставке.
Скупштини је председавао Драгољуб Вујовић из Сирига. Председник тог Савеза историчар и генерални секретар Матице српске др Милан Мицић нагласио је да је пред српском јавношћу многим активностима створена јаснија слика о добровољцима Првог светског рата и процесу колонизације у којој је формирано 200 колонистичких насеља у којима је пред Други светски рат живело око 100.000 људи.
Мицић је додао да је функција Савеза да повезује удружења и утиче на институције да подрже циљеве за које се залажу удружења, да се улога и значај добровољаца и солунских ратника не падну у заборав. Према његовим речима најзначајније лањске активности биле су на обележавању века од колонизације и оснивања колонистичких насеља, изложбена поставка „Стрма равница - сто година од колонизације Војводине 1921.године “ Музеја Војводине из Новог Сада са пет пратећих програма, као и укључивање више историчара у истраживања. Он је посебно истакао имена етнолога Богдана Шекарића и кустоса историчара Димитрија Михајловића, као и више младих историчара који се баве овим историјским збивањима. Изложба „Стрма равница“ после двомесечне поставке у Народном музеју Кикинда, 29. априла биће отворена у Зрењанину, а потом у Требињу.
Спомен – обележја у више места
Миле Клепић из Новог Кнежевца, из чијег пера је објављена књига „Подлокањске и друге сенке“ каже да су на подручју ове општине спомен -обележја добровољцима Великог рата и колонистима откривена у Подлокању, Српском Крстуру и Банатском Аранђелову, да се припрема и у Ђали. Значајно је да су се на спомен -плочама уз имена солунских добровољаца колониста, нашла и имена добровољаца мештана који су дали свој допринос у Првом светском рату.
Мицић је подсетио да је Матица српска у Новом Саду организовала свечану академију и научни скуп који је окупио 20 историчара, а захвалност је упутио Културном центру Новог Сада и Европској престоници културе Новом Саду на низу догађаја који су приређени. Сва удружења обележавала су пригодним програмима 100 година колонизације, што ће се наставити у овој и наредној години јер је велики талас колонизације био у периоду 1921-1923. године и наставио се и наредних година. О српским добровољцима из Првог светског рата и колонизацији објављено је више књига, а откривено је и више спомен- обележја.
- Од 2014. године у српској јавности више се зна о значају и улози српских добровољаца него раније, а много тога очекујемо да се уради у наредном периоду. Настојимо да што је могуће боље повежемо удружења ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца, али и оне организације које својим активностима доприносе да се негује култура сећања на добровољце Великог рата и период колонизације - каже Милан Мицић.
Да је много тога урађено између две Скупштине предочили су представници удружења. Председник Удружења „Краљ Петар Први“ из Алексе Шантића, Душан Вулић каже да су свих осам организација које окупљају дале свој допринос обележавању века колонизације у Алекси Шантићу, Растини, Бачком Сокоцу, Горњој Рогатици, Суботици и другим местима.
Међу седам колонистичких насеља у општини Пландиште је Александров Гај, садашњи Купиник. Потрудили су се да објаве први број „Александровачког летописа“ а планирају још два, у Банатском Карађорђеву се традиционално организује „Карађорђевачко прело“, док су у Руском Селу настојања да се оствари квалитетна сарадња са русинским удружењима.
М. Митровић
