Смотру фарми и сагледавање квалитета спроводи посебна комисија, а ово је први сертификат додељен за фарму добре праксе, која је стасала на породичном имању, уз пашњак на северу Баната.
Одлуку је образложио председник комисије Влада Грубач, а власницима је сертификат уручио председник Удружења „Агропрофит“ Чедомир Кецо. Младену Јанчићу је поводом десет година успешног рада репродукционог центра ангуса припало и посебно признање, које је уручио Тибор Берзе. Свечаности поводом десет година рада присуствовали су помоћник министра пољопривреде за рурални развој Александар Богићевић и представници других репродукционих центара товних раса говеда.
- Наша фарма је основана 2010. године када смо увезли прва грла говеда расе ангус, касније смо имали још три набавке, а све смо увезли са различитих локалитета водећи рачуна о избору квалитетних приплодних грла. Данас наша фарма броји око 500 грла расе ангус. Успешност наше фарме у доброј мери је потпомогла и држава разним субвенцијама које смо користили и пуно значе за производњу коју сада имамо. У будућности би требали да ову праксу са подстицањем сточарства наставе и пруже нам подршку још у већој мери - сматра Младен Јанчић.
Фарма, према речима Јанчића, користи за исхрану говеда искључиво храну коју производи на сопственим њивама, не користи никакве концентрате, адитиве и премиксе. У исхрану је укључено сено, силаже и луцерка, па Јанчић наглашава да је циљ да производе висококвалитетне приплодне јунице и бикове.
Председник Удружења „Агропрофит“ Чедомир Кецо констатује да је после проглашења репродукционог центра шароле у Утринама овог лета и пре десет година херефорда у Ечки, обележава се и десет година центра ангуса у Српском Крстуру у власништву породице Јанчић, која је дала изузетан значај уласку ове расе говеда у Србију.
- У односу на актуелна кретања у товном говедарству не смемо да станемо, а евидентно је да треба крајње да професионализујемо узгој и продају товних раса говеда, да бисмо били конкурентни у свету - указује Кецо.
Ћерка Младена Јанчића, Тијана и зет Петар Братић у последње време су ангажовани на проширивању делатности производњом свежег и стареног меса за ресторане. Очекују да објекат за прераду ускоро добије потребне дозволе и крене са радом.
- Процес производње стареног меса традиционалан је и у свету познат као „драј ејyинг”, односно „суво зрење”. У сарадњи са пријатељима који се тиме баве и њиховим фантастичним коморама успели смо да постигнемо фантастичне резултате у овладавању процесом старења меса у контролисаним условима температуре, хималајске соли, УВ зрака и ваздуха, по потребама ресторана– истиче Петар Братић.- Окружени смо стотинама хектара пашњака тако да се можемо похвалити да је месо изузетног квалитета и стопроцентно природно – додаје Братић.
Помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић истиче да је држава до сада много урадила на унапређењу целокупног сточарства у Србији, које је претходних деценија било у опадању.
- Пандемија короне је направила много проблема пољопривреди у целом свету, а на сву срећу у Србији нисмо толико осетили те проблеме јер се добро радило у претходном периоду, имали доста робних резерви и ни у чему нисмо оскудевали. На проблеме са пласманом говеђег и јагњећег меса држава је реаговала уредбама, које су доста помогле. Битна је уредба од 5. септембра која је на снази до новембра за откуп товних јунади, где смо омогућили газдинствима која продају товну јунад држава надокнади штету у цени и мислим да су се произвођачи уклопили. Обилазио сам произвођаче и мислим да када се све сабере цена од 2,10 до 2,15 евра по килограму је задовољавајућа. Министарство се спустило међу произвођаче, ту су и њихова удружења као спона и заједничким предлозима и договорима долазимо до квалитетних уредби, правилника и субвенција - каже Александар Богићевић.
Текст и фото: Милорад Митровић
