Извесна градња пристана у Сремским Карловцима

од тражених 25 милиона динара, почетком септембра одобрено је 23. Обавеза општине је да до 10. децембра распише јавну набавку, а најкасније на пролеће било би реално очекивати да почне и градња.

– Најбоље би било кад бисмо могли уговорити посао по систему „кључ у руке” – каже помоћница председника општине Сремски Карловци Бригита Димитријевић. – Међутим, још увек нисмо сигурни у то да ли је то изводљиво. По једној варијанти, пристан би могао бити у виду металног брода, који би преко приступног моста био повезан с обалом. По другој, конструкција пристана могла би бити фиксирана уз помоћ шипова или сидра. Још се нисмо одлучили ни за једну опцију.

О могућностима да се у овом месту, које је још у 18. веку имало тако нешто, а без последњег пристана остало почетком 20. века, саграде туристичко и теретно пристаниште интензивно се протеклих месеци разговарало у Сремским Карловцима. Чак су се Карловци учланили у Кластер транспорта и логистике Војводине, након чега су надлежни у  општини одлучили да се упусте у тај подухват.

Изградња пристаништа на обали Дунава у Сремским Карловцима предвиђена је планским документима, донетим у претходних неколико година.

– Нама је циљ да саградимо туристичко пристаниште на које би могли пристајати и међународни бродови – каже Бригита Димитријевић. – Било би 150 метара низводно од објекта који припада Удружењу спортских риболоваца „Дунав” јер су ту најбољи услови за изградњу пратеће инфраструктуре.

Градња пристаништа у Сремским Карловцима до сада се најчешће спомињала у контексту развоја туризма. Чињеница је да је број страних туриста из године у годину већи, а као препрека његовом знатном повећању најчешће се наводио недостатак пристаништа за стране бродове, чији путници долазе у Сремске Карловце, али теко пошто се искрцају у Новом Саду.

З. Мл.