Штедња у динарима исплативија него у еврима

показало је истраживање финансијског портала Каматица, који је у оквиру предстојеће недеље штедње испитивао исплативост штедње.

"Сваки вид штедње има предности и мане, па тако не би требало да јуримо за каматом,  него да тип штедње прилагодимо својим потребама и могућностима", наведено је у анализи.

Стручњаци истичу да је предност динарске штедње у знатно вишој каматној стопи у односу на остале валуте, као и у неопорезивању остварене камате, а да је посебно значајно то што је реч о јединој врсти штедње код које је каматна стопа на уложена средства сасвим сигурно већа од инфлације.

Оправданост штедње у некој валути може да се утврди само ако се упореде висина остварене каматне стопе са висином инфлације у земљи којој је та валута матична, кажу у Каматици, и подсећају да инфлација у Србији тренутно износи 2,1 одсто, да је циљана до 4,0 одсто, док је Европска унија за ову годину предвидела дефлацију од - 0,16 одсто.

Високе камате на штедњу су давно заборављене како на динарску, тако и на штедњу у другим валутама. Штедња по виђењу у еврима тренутно износи 0,1 одсто на годишњем нивоу, док је камата на динарске штедне депозите око 7,00 одсто.

Код класичне орочене штедње, камате на штедњу у динарима су у протеклих пар дана смањене у зависности од банке до банке у просеку од 0,5 до 1,00 одсто, па је износ камате која може да се добије до 8,00 одсто, док је код штедње у еврима камата сведена на максимално 1,53 одсто.

Када је штедња у страним валутама у питању, поред инфлације, мора да се рачуна и с тим да држава Србија наплаћује додатни порез од 15 одсто на зараду остварену штедњом у страној валути, што значи да на сваких сто евра камате држави мора да се да 15 евра, наведено је у анализи.   

(Танјуг)