Јовановића у Србији има највише

 док је презиме Новак поупларно чак у три државе : Словенији, Пољској и Чешкој, док је презиме Иванов најчешће у Бугарској, Белорусији и Естоније. Хорват је једнако популарно презиме у Хрватској и Словачкој, док је у Русији најпопуларније презиме Смирнов.

- Провео сам много сати на Гуглу, покушавајући да пронађем статистике на језику који не говорим, јер наравно да не познајем све језике који су на мапи и преводио сам уз помоћ речника. Полазна тачка био ми је чланак на Википедији, али бројни подаци нису имали наведени извор или су напросто били нетачни, тако да сам увек тражио примарни извор . Занмљиво је да је у Словачкој најчешће презиме мађарски назив за Хрвате, који је позајмљен од Хрвата – објашњава Мариан.



Његови подаци подударају се с подацима Републичког завода за статистику насталих након пописа 2011, према којима је презиме Јовановић најчешће у Србији. Данас у Србији има убедљиво највише Јовановића, и то више од 120.000. Носиоци овог презимена, према статистичким подацима из пописа 2011, најчешће се зову Драган и Милица. Више од десет одсто становника Србије носи једно од десет најчешћих презимена: Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић, Павловић и Милошевић.



Презимена у Србији настала су давно, али се тек у првој половини 19. века записују у матичне и земљишне књиге. Ономастичар др Михаило Шћепановић, професор Филолошког факултета у Београду, објашњава да према наводима Вука Караyића, српски народ се једино у Црној Гори и Херцеговини звао старим презименима и то се преносило с колена на колено.



- У Србији, Аустроугарској и областима Турске, где Срби живе, звали смо се по очеву или материну имену. То је била препрека код вођења имовинских књига. Због тога су српске власти послале Стевана Грбовића и Сретена Поповића у Аустроугарску да “провиде” како се воде ове књиге. На основу њиховог извештаја од 31. јануара 1851. да је основни услов увођења модерних баштенских књига да се чувају и поштују стара презимена. Пет месеци касније, исте године донесена је нова уредба за установљење презимена код Срба. Од ових почетака до почетка 20. века у српским земљама је, због каскања администрације, трајао процес стабилизовања презименика – објаснио је Шћепановић.



Љ. Малешевић

Прве матичне књиге из 1835.



Први пут у централној Србији презимена су почела да се појављују у матичним књигама око 1835, а бележена су и у земљишним књигама – грунтовницама, објаснио је етнолог Мирослав Никшановић с Етнографског института САНУ, додајући да у Војводини постоје документа која показују да су презимена записивана у званичне књиге и раније – још у 18.веку.