Макарска и Хвар: Бура помало личи на заљубљивање

на Ривијеру која се протеже од Драшница, преко Подгоре, Тучепа, Макарске, Брела па све до Сплита, на острва Брач, Хвар , Корчулу и полуострво Пељешац.

Зенице упијају лепоту, а ноздрве буру која уноси јединствени мирис слане морске воде и борове шуме. Мирис који сећа на детињство и породична летовања у Макарској, мамино нуткање воћем и сладоледом, а потом брижне опомене да се не плива пуног стомака и вечерње изласке с татом на сокић и ћакулу с увек насмејаним мештанима. Тада је сигурно дувао маестрал јер мештани кажу да се од њега заљубиш, баш као што смо се ми сваке године заљубљено враћали у Макарску. Потом су уследиле неке године зимског ветра југа, који доноси одљубљивање и није нас дуго било. Али ето нас опет ту, дођосмо с буром, која личи на заљубљивање, како каже, игром случаја или судбине, а сходно нашој репетитивној историји, један Словенац - Јожа Режоња из агенције “Relax”. Овај заљубљеник у Далмацију нас је заједно са Предрагом Аранђеловићем Пецом, представником српске заједнице у Макарској и Јосипом Солдом, аутопревозником  из Куле, подсетио на мирис борова, прозирност Јадранског мора, лепоту Биокова, старе куће и конобе, обновљене социјалистичке хотеле, виле, укус свеже морске рибе, пршуте, трдих сирева и питких вина малвазије, плавца, пељесца, али и ракије ораховаче, траварице и рогачоваче.

Кад вас нема дуго, онда бисте одједном све, и скочили у море, и скитали и планинарили, и јели и пили, и ћакулали и певали, али онда вас Далмоши дочекају са поздравом “Помало” који је њихов одговор на питање “Како сте?” или на “Здраво”. И тако лагано, помало, кренусмо у подсећање од Башких вода, где борави највећи број туриста од свих места Макарске ривијере и где нас је домаћин директор тамошње Туристичке заједнице, Анте Јуришић упутио с ког бунара треба пити воду да бисмо заувек тамо остали ил се барем сваке године враћали. Пут настављамо у Подгори, где није фатална вода него локални заводници галебови. Стога Подгора једина има споменик туристи, заправо Галебу Јури и страној туристкињи коју је освојио у једном од својих романтичних похода. На шеталисту су Јура и његова сезонска драга, а на брежуљку изнад луке налази се споменик “Галебова крила”, један од оних велелепних социјалистичких монумента које смо славили, па их се срамили, а онда су нам други рекли да има ту и доста лепог, те их поново, ал “полако”, волимо. Има у Подгори  и десет цркава, а близу су и Тучепи, познати по најдужој плажи на Макарској Ривијери (више од 3 км) уз коју се налази прекрасно шеталиште у алеји мирисних борова. Одатле се може на Брач, Хвар, Омиш…

Градић Омиш урезан у планине с погледом на море и пресечен реком Цетином, смештен је између Сплита и Макарске. Омиш је био озлогашено гусарско гнездо, а омишки гусари међу најопаснијим на целом Медитерану. Докази бурне историје Омиша видљиви су у бројним извидницама, грбовима и црквама, али данас је овај градић најпознатији по рафтингу на реци Цетини, слободном пењању, роњењу, риболову, планинарењу, пешачењу у природи, једрењу на дасци... А кад вас заморе све те активност, можете се провозати чамцем до ресторана “Сланица” и пробати савршен хлеб и јело испод пеке, па све зачинити фритулама. Осим фритула, тог дана је посластица био и Сплит, по величини други град у Хрватској те уједно и метропола Далмације. Језгро града је од 1979. године уврштено на УНЕСКО листу светске баштине и прави је магнет за бројне туристе попут Кинеза који су својим апаратима, камерама и селфи штаповима окупирали Диоклецијанову палату. Прошетали смо надалеко чувеном ривом која је место састајања свих Сплићана, спој прошлости и садашњости, где су, како кажу мештани, “наши стари причали морске приче и оговарали сусједе темпераментом и дишпетом каквог познаје само Сплит”.

Вишњица за крај је сунчано острво Хвар, многима миљеник, због богате архитектуре, као што су Главни трг у граду Хвар, саграђен 1575. године, познат као највећи и најлепши трг у читавој Далмацији, те прелепа стара лука од гравираног камена. У Старом граду предивна оаза је Рибњак с циплима у Тврдаљу, дворац песника Петра Хекторовића. Над северним, старим делом града Хвара, на брду висине око стотинак метара, уздиже се градска тврђава. Поглед са Фортице, како је Хварани зову, пуца на прелепа Паклена острва, преко кристално чистог мора и рајских плажа. Хотели Хвар, Сирена, Аркада и Лаванда су стратешки позиционирани међу боровим шумама, лавандом и рузмарином, а опет довољно близу обали да ако се саплетете на рецепцији, одмах упаднете у море. У једном од хотела, осим обавезне маренде, сервиране уз најбољи аперитив на свету - осмех, дочекао нас је натпис из књиге Ричарда Баха “Галеб Џонатан Ливингстон”: Можеш отићи било где и стићи било кад, само ако желиш”. Дувала је бура, ускоро ће и маестрал, жеља за заљубљивањем ће бити све већа…

Снежана Милановић