Изменама закона ефикаснији поступак стечаја

наводећи да ће оне скратити и поступак стечаја учинити ефикаснијим.

Угричић је рекао новинарима да је предмет данашње јавне расправе одржане у просторијама Привредне коморе Војводине упознавање јавности са основним суштинским стварима због чега се мења закон о стечају и шта се тим изменама постиже.

"Скраћује се поступак стечаја, привредници и сви они који желе да купују имовину стечаја моћи ће то да ураде брже и ефикасније, а за сам стечај је важно да се побољшава положај разлучних и заложних поверилаца, то су повериоци који имају обезбеђење на имовини која је тренутно у власништву стечајног дужника, јер ће моћи лакше и брже да утичу на поступак стечаја и да доносе одлуке које се тичу продаје такве имовине", рекао је Угричић.

Он је додао да ће се на лакши и ефикаснији начин разрешавати стечајни управници и именовати нови када се у поступку стекну услови за тако нешто, односно када се утврди да стечајни управници нису оправдали положај.   

"У Агенцији за лиценцирање стечајних управника, која је под ингеренцијама Министарства привреде, постоји значајан број предузећа која нису нашла купца у претходном периоду приватизације. За та предузећа постоје заинтересовани купци и ми једноставно морамо да тим купцима омогућимо да у кратком року купе те имовине, да запосле људе и на тај начин ту нефункционалну имовину ставе у функцију", истакао је Угричић.

Током јавне расправе пре свега је појашњено да је стечај поступак према предузећу које је неспособно да намири своје обавезе и које се може спровести као реорганизација у циљу оздрављења тог предузећа или као банкроство када оздрављење није могуће.

"Основни циљ стечаја је да заштити права повериоца (радника, предузећа и државе) и то кроз банкротство када се повериоци намирују продајом имовине стечајног дужника, или кроз реорганизацију на начин и под условима предвиђеним планом реорганизације уз договор дужника и повериоца о динамици и начину исплате дуговања", речено је јавној расправи.

Први закон о стечају донет је 2009. године, а унапређен је изменама и допунама усвојеним 2014. године које су, како је истакнуто, ојачале положај поверилаца, уредиле садржину плана реорганизације, обезбедиле ефикасност у вођењу стечаја и тиме скратиле трајање поступка, те обезбедиле додатну транспарентност у вођењу поступка и унапредиле професију и статус стечајног управника.

На скупу у Новом Саду је истакнуто да се према индексу квалитета стечајног оквира Србија налази на деоби од 12. до 16. места међу више од 190 земаља, а да је, након доношења измена закона 2014. године, број отворених стечајних поступака повећан са 210 поступака у 2014. години на 583 поступка у 2015. години, док је у првих седам месеци 2017. године отворено 254 стечајна поступка.

Данашња јавна расправа била је друга  коју је на ту тему организовало Министарство привреде, прва је одржана у Лесковцу, а планирано је да буду одржане још две јавне расправе пре него предлог измена и допуна закона о стечају не уђе у скупштинску процедуру. 

(Танјуг)