Није важно колика је плата већ ко је исплаћује

историју дуговања у Кредитном бироу, може лако доћи до новца. Међутим, те повољне банкарске понуде доступне су клијентима који раде у предузећима с добрим бонитетом, а банке све чешће проверавају како ствари стоје на радном месту клијената.

Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже да је за банке и те како важан детаљ како послује компанија у којој је клијент запослен.

– Уобичајено је да банке, пре него што се одлуче да клијенту дају зелено светло за одобравање кредита, предузму кораке и дођу до свих података који су на располагању – каже он. – То свакако мора да се уради пре него што се кредит одобри јер је после касно.

У Ерсте банци приликом одобравања кредита проверавају бонитет компаније у којој је клијент, који аплицира за кредит, запослен. Први и најважнији корак је провера на сајту НБС-а. Гледа се да ли је предузеће било у блокади и у којем периоду, а та процена је битан детаљ код одобравања зајма. 

У Креди агрикол банци такође прате како послују компаније клијената који код њих желе да се задуже.

– Нажалост, често ти подаци ниус довољни да обезбеде сигурно серивисирање обавеза клијента – каже руководилац за пословање са становништвом у тој банци Светозар Шијачић. – Дешава се да компанија у којој је клијент запослен оде у ликвидацију. Такође, запослени може променити послодавца, а тог новог нисмо проверавали. Проблем стварају и сами послодавци, који ођедном заобиђу банку и почну да исплаћују плате на руке. Тада банка нема информације о примањима клијента преко рачуна па ту могу настати проблеми ако се кредит не враћа, посебно код оних који се одобравају на дужи рок, као што су стамбени.

Добра околност за банке је што су грађани још увек боље платише него привредници. По подацима кредитног бироа Србије, у доцњи је 7,1 одсто грађана, привреда касни више од 11 одсто, а за предузетнике је проценат већи од 15. Занимљиво је да се код грађана доцња смањила у односу на крај прошле године, када је била 7,3 одсто. Томе су допринели они који редовније испуњавају обавезе, али и политика банака која поверавају компаније у којима они раде јер се кредит можете добити с било којом платом, али не и без плате.

Д. Вујошевић

Подаци о завршним рачунима и блокадама фирми

Банкарима су на располагњу подаци које има Агенција за привредне регистре и они које нуди Народна банка Србије. То су подаци о завршним рачунима и блокадама фирми, а могу и посебно да плате проверу бонитета, ако баш желе да буду сигурни у то колико је враћање кредита у будућнисти сигурно. Ипак, те додатне провере обично се раде код већих компанија јер се не исплати проверавати бонитет код предузећа или радњи које имају само два запослена.