Котрљање равницом: Свака кућа своје семе и препарате хвали

менаџера и промотера семенских и хемијских кућа, произвођача машина, па оних што нуде кредите, осигурање од временских неприлика…

Обигравање паора је присутно са свих страна, при чему их потенцијални партнери убеђују уз ручкове, али није паорима баш одвише стало до тих гозби, мада се и на њих одазивају. Често, у тим убеђивањима, није лако пољопривредницима да се одлуче ком “царству” да се приклоне, тако да прибегавају сопственим стеченим искуствима и здравој сељачкој логици, која на нестабилном аграрном тржишту зна и да - омане. Да се нешто ново сазна није на одмет и размене искуства, уверавали су пољопривредници из Орома и околине, који су месну школу на неки начин претворили у центар за презентацију. 

- Досадило нам је да нас све хемијске и семенске куће зову на ручкове и хвале се како је свака од њих најбоља, па сам пре неколико година дошао на идеју да их све саставим на једно место – каже Џавил Џавић из “Аграр дисконта” из Старог Жедника. - Свако је добио по једну школску учионицу, па пољопривредници могу у једној интимнијој атмосфери да се упознају шта им се нуди. Мислим да је то много боље, јер пољопривредници од представника фирми које нуде семенску робу и заштина средства, могу да добију реалнију слику о понуди, када они који их убеђују да су најбољи знају да им је конкуренција у суседној соби, тако да пољопривредници за неколико сати могу много тога да чују, а успут и да размене искуства са колегама.

Џавић сматра да је оваква пракса суочавања у школским учионицама много боља од класичних предавања која се завршавају гозбама, јер оно што је основна школа у образовању, семе је исто тако почетак у ратарству или некој другој производњи.

- Овакви сусрети помажу и нама трговцима, да можемо понудити произвођачима проверена семена, хербициде и пестициде, а не само оно што се највише рекламира. Данас је све подложно великим рекламама, јако пуно пара се улаже у рекламе и јако је тешко пољопривредницима да се определе шта им је на њиви или у воћњаку стварно најоптималније, најјефтиније и најрационалније да купе и примене на свом имању – указује Џавић.

У припремама за пролећну сетву и улазак у бразду Александар Стојановић из Аграрне уније општине Кањижа сматра итекако значајним едукацију пољопривредника, јер је за њих веома битан избор семена и примена агротехнике. 

- Пробелма ове зиме имамо са измрзавањем пшенице. Услови су били такви да на нашем подручју није било много падавина и снежног покривача, па су оштећења на озимим усевима 30 до 40 одсто, а негде је то и сто одсто па ће се те парцеле преоравати. У лошем стању су усеви који су сејани ван оптималних рокова, мимо упозорења стручњака. Није добро ни ако се прихрањивање вештачким ђубривом обавља напамет, без анализе земљиште, а реч стручњака треба уважавати уколико се жели постићи добар принос – каже Стојановић. 

Хоргошки клуб произвођача из Хоргоша стручна предавања и презентације ове зиме организовао је од 30. јануара сваког понедељка, а завршно је сутра јер крећу интензивнији радови.

- Произвођачи прво улажу у репроматеријал, почев од семена, вештачког ђубрива и нафте, а након тога када усеви никну и достижу неку фазу развоја следи примена заштитних средстава. Чињеница је да средства за заштиту биља имају широк опсег цена, имате неке јефтине генеричке производе и оригиналне производе који су нешто скупљи, али ипак бих то оставио произвођачима да одлуче и  виде шта је њима економично, шта није. Наша компанија нуди решења која су регистрована у Европској унији, па  наравно да препарати које нудимо  не могу бити најјефтинији, али свакако пружају сигурност у заштити - наглашава Славољуб Бирвалски из компаније „Белћим Гроуп Протецтион“ из Београда.

Агроном Густав Сечи из хоргошке “Агросан”, али и други, не либе се да на скуповима улазе у полемику са понуђачима семена и заштитних средстава.

-  Пракса је да већ деценијама преко зиме одржавамо разна саветодавна предавања, углавном из области заштите и неких других сегмената технологије производње. Када сам почео пре 36 година као млад стручњак, онда смо имали понуду пестицида сабрану у књизи на 176 страница; од тог доба број активних материјала се само смањивао, међутим, број препарата се толико повећао да сада имамо књигу од преко 1.000 страница у којој су сакупљени ови препарати. Дошли смо до тога да је заштита у последње време наклоњена великим компанијама које су пристигле са веома развијеним маркетингом на тржишту. Код произвођача влада хаос јер свака кућа има свој програм и хвали препарате, па су произвођачи у недоумици. Ми смо у Хоргошу то превазишли тако да наша Задруга има своју пољопривредну апотеку и имамо два саветодавца, па на тај начин покушавамо да произвођачима препоручимо оно што сматрамо да је најцелисходније и у погледу заштите и семена – објашњава Сечи.

Воће на северу Бачке, на подручју Суботичко-хоргошке пешчаре је према уверавању Сечија добро презимело, јер је прохладно време било још од новембра па се постепено температура снижавала тако да су воћке имале времена да се кале и припремљене су ушле у најхладнији период, па до сада није било штете у воћњацима, али то не значи да их још не може бити. Вегетација је већ кренула, бубре пупољци, у воћњацима је у току резидба, а код коштичавог воћа почело је и третирање против штеточина.

Воћар Јене Шерфезе, који има највише засаде јабука, али се бави алтеративно и производњом зове и мушмула, јада се да има пуно проблема; након дуге зиме мало касни орезивање воћа, а за те послове нема радне снаге какве је било претходних година. Ипак, верује да ће се послови сустићи, јер намерава да подиже нове засаде јабука.

- Не знам и зашто подижем нове засаде јабука, за то сам тешко убедио и супругу, која је рекла да ако поменем да ћу посадити још једну воћку, да је то разлог за развод. Ипак, сам успео да је убедим да је најлошија комбинација када остари и воћњак и газда, па ипак подижемо нови засад, а искрчићемо неке старије. Ако желимо овим да се бавимо морамо ићи напред. Постали смо мало робови посла којим се бавимо, јер не можемо воћњаке ни продати, нити стати. Деца нас често питају докле мислимо овако да радимо, јер син је инжењер информатике у Будимпешти и неће се вратити да се бави воћарством, ћерка је зуботехничарка, ни она не види себе у овом послу, па ћемо ми радити док можемо – каже Шерфезе. 

Милорад Митровић

Пробирљиво и варљиво тржиште Русије

Продаја јабука се највише ослања на тржиште Русије, а Јене Шерфезе напомиње да његова супруга највише из емотивних разлога још четвртком и суботом одлази на пијацу у Кањижу, јер су многе муштерије навикле да баш код ње пазаре, иако су финансијски ефекти скромни.

- Руско тржиште је постала пробирљив, па некада из шале кажем да не треба да производимо него да цртамо јабуке, јер за Русију не може да прође јабука и са најмањом тачкицом. Има ту и других невоља, рецимо нису ми вратили хиљаду гајбица у којима сам испоручио јабуке, а обећали су да ће учинити када буде прилике. Десило се и да сам пре месец дана продао неку количину, али до сада испоручено још није плаћено и не знам када ће бити. Није код свих такав случај, јер неки други купци за тржиште Русије плаћају истог дана, али ја сам овог пута налетео на таквог купца који обећава да ће  платити кад буде могао, значи јако је ризично, не можеш увек бити сигуран какав си Пазар направио – закључује Шерфезе.