УЛОГУ У „НЕДЕЉИ” ДОБИЛА САМ НА РОЂЕНДАН МАРИНЕ ТУЦАКОВИЋ! Милица Јаневски открила непознате детаље о филму о Џеју
У филму „Недеља” који проговара о тешком животу легенде народне музике Џеја Рамадановског, а који је већ током првог викенда приказивања погледало 100.000 људи, улогу Марине Туцаковић верно је дочарала глумица Милица Јаневски.
Како за „Дневников” ТВ магазин истиче, драго јој је што публика није добила један естрадни филм у којем се не смењује ред песме и ред плакања, већ озбиљна животна драма оних који су на маргини друштва.
– Цео тај Џејев пут пре него што је постао звезда, врло је узбудљив и тежак. Он је имао тај спектакуларан пут од блата до злата и то јесте нека холивудска прича. Да смо у Америци или негде другде ово би био блокбастер.
Да ли филм продубљује тезу да је рођен у немаштини, а умро као легенда и шта за вас Џеј, уопште, симболизује?
– Апсолутно и поручује нам да је могуће да, ако ти Бог да неке таленте да, наравно уз срећу и стицај околности, неко из једне пат позиције достигне нешто што је он успео. По причи људи који су са њим били блиски, чини ми се да је Џеј био добар човек. Сви су га волели и самим тим и ту његову музику коју је Марина писала. Искрено да вам кажем, ја сам расла на тој музици, што је било неминовно у том времену. Нисам слушала сваки дан, али Џејеве песме су постале култне у међувремену. Мислим да су текстови које је Марина написала заправо приче. Мислим да на сваку њену песму може да се сними филм. Та песма ме увек подсети на неку тугу и на некога ко више није са нама.
Ни Марина Туцаковић више није са нама, а ви сте добили тај тежак задатак да је одиграте. Како се проналази једна личност коју сви познајемо, што може да буде прилично клизав терен за једног глумца?
– Пробала сам да скупљам сав садржај који о њој постоји. Нисам се срела са њеним супругом Футом па нисмо причали о њеној личности. Марина у овом филму служи причи. Она је била врло специфична жена, а ја сам се уплашила да то не пређе у неку имитацију и мислим да сам успела да је сместим у себе да то буде нешто природно моје. Занимљиво је и да ми је на београдској премијери уплакана пришла Цеца Ражнатовић, која је много радила са Марином. Рекла ми је да је имала утисак као да је њу гледала. Драго ми је због тога, али и што је Фута аминовао и похвалио мој рад. То је мало парче у филму, али је важно. Драго ми је да је тако испало јер је то незгодан терен, ту може да се „погине” баш добрано.
Да ли Марина заслужује да добије свој филм?
– Апсолутно! Тек тај њен живот шта је био и шта је све доживела и прошла и за кога је све правила музику... Бавила се озбиљно и поп, рок музиком пре него што је упловила у естрадни свет. Чак и у том естрадном има врло озбиљних текстова. Када погледаш њене текстове, па, ево сад и ову песму „За крај” коју је Цеца отпевала за одјавну шпицу филма, то су строфе текста, нека прича која има озбиљан садржај. Ти њени текстови не могу да те не раде. Она је то писала из себе, увек се ту крила нека истинитост. И то је оно што публика препознаје.
Осим „Недеље”, играли сте и у филму по мотивима живота Аце Лукаса, у којем сте тумачили Викторију. Опет стварна личност коју сви познају. Која је била захтевнија?
– Марина је била захтевнија јер карактер је њен био потпуно другачији. Викторију сам правила по сопственом нахођењу, нисам имала оптерећење да је имитирам. Није таква врста филма, то је рађено по мотивима и ја сам је правила из свог осећаја како би то требало да буде. Ова prеthodna година је за мене била баш успешна. „Породили” су се сви пројекти које сам снимала последње три-четири године па се стиче утисак да играм у свим пројектима, што није тачно, него се тако заређало, па иде све једно за другим, али сам бескрајно захвална што је то тако и што су то различите улоге потпуно супротне једна од друге.