У СРБИЈИ КАФА МИРИШЕ НА ПРЕВАРУ Инспектори открили шта нам заиста продају ЕВО КАКО ДА ПРЕПОЗНАТЕ ФАЛСИФИКАТ
Како да знате да ли заиста пијете кафу? Инспектори су протеклих дана код четири произвођача у кафи пронашли млевени грашак, јечам и друге житарице које додају како би више зарадили.
Додавање сурогата није забрањено, али онда производ не сме да се зове кафа.
Некада смо у маркетима куповали кафу у зрну и након плаћања на каси, млели је на млину који је стајао поред излаза. Мирис је опијао све који су туда пролазили и то је остало урезано у сећању. Данас таквих маркета готово да нема.
Многи се и данас опредељују да кафу купују на местима где се кафа продаје и меље на лицу места.
"Ја у продавницама не купујем, немам поверења у продавнице и у њихове декларације, волим домаћу кафу и битан ми је и укус и мирис. Волим млевену кафу кад мељу преда мном, јер имају појачан укус и мирис", каже жена која кафу купује искључиво у пржионицама кафе.
Током дана широм планете око 2,5 милијарде људи попије шољицу кафе, како препознати праву и на шта треба обратити пажњу када купујемо кафу.
Укус и мирис, најважнији
"Када купујете запаковану кафу најважније је обратити пажњу на интензиван укус и јак мирис, тако ћете препознати да нема ништа додато у кафу. А што се тиче куповине кафе најбезбедније је даје купујете тамо где се меље на лицу места, тако ћете видети шта се ставља у кафу и шта мељете", наводи Раде Базић власник пржионице кафе .
Пољопривредна инспекција је у редовној контроли квалитета испитала 108 узорака, а неправилности је открила код 4 произвођача. Утврдили су да у кафи има сурогата, углавном су то житарице, грашак, соја, жир, а да на декларацијама то не пише. Та кафа повучена је са рафова и из производње, забрањена је употреба амбалаже са неисправним декларацијама и поднете су пријаве суду.
"Овде је реч о планираним контролама у циљу заштите потрошача против обмане, довођења потрошача у заблуду, радимо акцијске контроле на годишњем нивоу, ове године смо имали 4 неодговорна произвођача прошле године отприлике нешто мало је више контролисано субјеката односно произвођача који су одлучивали да у свој производ који нуде потрошачима као кафа, стављају одређене сурогате. Овде се ради о класичној обмани потрошача и то је оно на шта смо ставили акценат, оно што је приоритетно и што у континуитету контролишемо", каже начелник пољопривредне инспекције Ненад Вујовић.
Раде Базић скоро 30 година пржи кафу и каже да праве муштерије увек препознају квалитет.
"Кафа са сурогатима нема тај мирис и тај јак интензитет у укусу, она чак и слади, јер те житарице суштински мало сладе, омекшају кафу и тачно се осети да не пијете 100 одсто кафу. Да има сурогата у кафи то могу најбоље да осете људи који су осетљиви на глутен", објашњава Базић.
Србија увози сирову, а у последње време све више и пржену кафу.
Ако није кафа него мешавина - то треба јасно нагласити
"Правила о декларисању - оно што пише треба да одговара и квалитету тог производа, ако се нешто назива кафом то може да буде само кафа, уколико има неке додатке то треба прецизно нагласити. Другачије би требало да се зове или неки напитак са одређеном аромом, напитак који се састоји од тога и тога, или мешавина нечега", наводи Вељко Јовановић из ПКС-а.
Иако је поскупела скоро 200 одсто последњих година, кафа је и даље омиљени напитак. Сваки становник Србије у просеку годишње попије четири и по килограма. Казне за оне који доводе потрошаче у заблуду износе од 250.000 до 3 милиона динара.
