ДА ЛИ ПАРАЗИТ УДАРА НА ЉУДСКИ СПЕРМАТОЗОИД! Лако се преноси, поведите рачуна!

Анализа из 1992. године указала је на постојани пад броја и квалитета сперматозоида још од 1940-их. Новије истраживање открило је да су стопе мушке неплодности порасле за скоро 80% између 1990. и 2019. године. Разлози који стоје иза овог тренда остају непознаница, али се често помињу гојазност, лоша исхрана и токсини из околине.

Заразне болести попут гонореје или хламидије често су занемарени фактори који утичу на плодност код мушкараца. Све више доказа указује и на то да би чест једноћелијски паразит Токсоплазма гондии могао бити још један узрочник: студија из априла 2025. године први пут је показала да „људски сперматозоиди губе главе при директном контакту“ с овим паразитом.

Ново истраживање подржава све више налаза који наглашавају важност спречавања ове паразитске инфекције.

Многи начини на које можете добити токсоплазмозу

Заражене мачке излучују јајашца токсоплазме путем измета у посуду за песак, башту или друга места у околини, где их људи или друге животиње могу покупити. Вода, шкољке и неопрано воће и поврће такође могу садржати заразна јајашца.

Поред јајашаца, цисте које се налазе у ткивима топлокрвних животиња могу такође ширити токсоплазмозу ако нису уништене кувањем на одговарајућој температури.

Док већина домаћина паразита може да контролише почетну инфекцију уз мало или нимало симптома, токсоплазма остаје у телу до краја живота у облику успаваних цисти у мозгу, срцу и мишићном ткиву. Те цисте могу поново да се активирају и изазову тешке болести које оштећују виталне органе.

Између 30% и 50% светске популације трајно је заражено токсоплазмом због бројних начина на које се паразит може ширити.

Токсоплазма може циљати мушке репродуктивне органе

Након инфекције, токсоплазма се шири практично до сваког органа и скелетних мишића. Први докази да паразит може захватити мушке репродуктивне органе појавили су се током врхунца АИДС пандемије 1980-их, када су код неких пацијената инфекције пронађене у тестисима.

Иако су имуносупресивне особе највише у ризику од тестикуларне токсоплазмозе, она се може јавити и код иначе здравих људи. Снимања заражених мишева потврђују да токсоплазма брзо стиже до тестиса, као и до мозга и очију, већ неколико дана након инфекције.

Године 2017. откривено је да токсоплазма може да формира цисте и у простати мишева. Истраживачи су такође открили присуство паразита у ејакулату многих животиња, укључујући и људску сперму, што отвара могућност сексуалног преноса.

Сазнање да се токсоплазма може налазити у мушким репродуктивним органима подстакло је анализе плодности код заражених мушкараца. Једно мало истраживање из Прага из 2021. године, у којем је учествовало 163 мушкарца заражених токсоплазмом, показало је да је више од 86% имало аномалије у сперми.

Студија из Кине из 2002. године показала је да су неплодни парови знатно чешће заражени токсоплазмом него плодни парови – 34,83% наспрам 12,11%. Још једно кинеско истраживање из 2005. показало је да су стерилни мушкарци чешће позитивни на токсоплазму него плодни мушкарци.

Међутим, не дају све студије повезаност између токсоплазмозе и квалитета сперме.