ТРАМП САЗВАО ХИТАН САСТАНАК, ХОЋЕ ЛИ САД У ВОЈНУ АКЦИЈУ Окупља се Тим за националну безбедност

 Састанак ће бити одржан у чувеној "соби за кризне ситуације" (Situation Room), а главна тема биће потенцијални амерички одговор на растућу регионалну ескалацију.

Према информацијама из више извора, вечерашњи састанак могао би означити преокрет у досадашњој стратегији уздржаности коју Вашингтон спроводи. 

Иако је Трамп раније изјавио да ће одлуку о евентуалном војном одговору донети у року од две недеље, чињеница да окупља највиши безбедносни врх сугерише да би та одлука могла пасти знатно раније.

Очекује се да састанку присуствују министар одбране Пит Хегсет, потпредседник Џеј Ди Венс, државни секретар Марко Рубио, директор ЦИА Џон Ратклиф, директорка Националне обавештајне службе Талси Габард, начелник Здруженог генералштаба генерал Кејн, као и специјални изасланик за Иран Џејсон Виткоф. У питању је најужи Трампов безбедносни круг, који је у свакодневној координацији од почетка сукоба.

Кина пажљиво прати сваки амерички потез

Прошле недеље Трамп је наредио премештање носача авиона УСС Нимитз из Пацифика ка Блиском истоку, а последња три дана забележен је и долазак Б-2 бомбардера у америчку базу на Гуаму. Иако се званично ради о „рутинском прегруписању“, војни аналитичари оцењују да је у питању сигнал спремности — и Техерану и Пекингу.

Криза на Блиском истоку одвија се у тренутку када САД настоји да одржи равнотежу и у Индо-пацифичком региону, где Кина све отвореније прети Тајвану. Кретање америчких стратешких бомбардера ка западу, а не Блиском истоку, тумачи се као порука да Вашингтон не жели да остави простор за перцепцију слабости или разједињености.

Аналитичари упозоравају да Кина помно прати амерички одговор на иранску агресију, јер би то могао бити показатељ спремности САД да одбрани Тајван у случају сличне кризе.

Одлука која би могла променити ток светске безбедности

Администрација Доналда Трампа налази се пред озбиљним изазовом — како пружити подршку Израелу, а да се не увуче у још један велики рат на Блиском истоку.

Дипломатски покушаји да се спречи даље ширење сукоба за сада нису дали резултате. Турска је, уз посредовање Вашингтона, покушала да отвори тајни канал комуникације с Техераном, али врховни лидер Ирана, Али Хамнеи, наводно је одбио директне преговоре.

Због тога вечерашњи састанак у Белој кући носи изузетну тежину — не само као могући тренутак одлуке о америчком војном ангажовању, већ и као сигнал савезницима и ривалима да САД задржава контролу над кризом. Исход тих консултација могао би обликовати не само даљи развој сукоба Израела и Ирана, већ и ширу слику глобалних безбедносних односа у наредним месецима.