ИЗВЕШТАЈ ОТКРИВА Системска подршка родитељима још увек недовољна
У оквиру Месеца родитељства, одржан је округли сто „Рани развој и родитељство – Прогрес и перспективе”. Представљени су налази и препоруке првог свеобухватног „Извештаја о развијености политика и програма подршке родитељству у Републици Србији“.
Налази показују да родитељство јесте препознато као тема у више од 40 стратешких докумената и 20 програма, али да још увек не постоји јединствена национална стратегија која би обезбедила системску подршку за сваког родитеља, у сваком делу Србије. Посебан изазов остаје укључивање најугроженијих породица које, како показује анализа, често не успевају да добију одговарајућу помоћ када им је најпотребнија.
– Ови програми помажу родитељима да развију своје компетенције, смање осећај изолације и стреса, повећају сампоуздање и подстакну позитивне исходе код деце. Међутим, да би подршка стигла до сваке породице, потребна су додатна улагања у људске ресурсе: у патронажне сестре, међуресорне тимове стручњака за породичне ране интервенције, као и дигитална решења – истакла је др Јелена Зајегановић Јаковљевић, руководитељка програма за здравље и рани развој УНИЦЕФ-а у Србији.
Образовни систем има јединствену могућност да допре до скоро сваке породице, те игра кључну улогу у пружању правовремене, инклузивне и оснажујуће подршке родитељима.
– Министарство просвете остаје посвећено даљој афирмацији програма који родитељима пружају подршку још од најранијих дана дететовог развоја, нарочито кроз предшколски систем, али и кроз формално образовање. Циљ је да образовни систем буде место где родитељи добијају праве информације, саветодавну и емоционалну подршку и сваку другу подршку у свакодневним изазовима родитељства. Кроз јачање међуресорне сарадње, заједничке обуке, унапређење професионалних компетенција и ширење кредибилних дигиталних платформи, можемо обезбедити да свако дете и сваки родитељ буду обухваћени системском пажњом и подршком – рекао је помоћник министра просвете Милан Пашић.
Међусекторска координација
Поред мера на националном нивоу, кључно је да и локалне самоуправе буду равноправно укључене у осмишљавање и спровођење подршке родитељима.
– Финасирање услуга из локалних буџета и међусекторска координација подршке родитељству и развоју деце, је од непроцењивог значаја за децу, породице, целе заједнице. Програми раног развоја и подршке родитељима су једни од најисплативних стратегија развоја локалних заједница – сматра Соња Вујин, менаџерка пројеката подршке родитељству и раном развоју Сталне конференције градова и општина.
Здравствени систем има кључну улогу у пружању прве линије подршке породицама са малом децом, а посебно у препознавању и одговору на развојне потребе деце у најранијем узрасту.
– Педијатри, поливалентна патронажна служба и мрежа развојних саветовалишта су основни стубови у примарној здравственој заштити на које се ослањају родитељи у првим данима и годинама детета. Важно је кроз измену закона и правилника осигурати да сваки центар округа у Србији може да оснује функционално развојно саветовалиште. Истовремено, регистар за децу са сметњама треба даље развијати као инструмент за идентификовање и увремењено планирање подршке за децу и родитеље – рекла је др Снежана Плавшић из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
– Важно да Србија развије националну политику раног развоја и родитељства која повезује здравство, образовање, социјалну и дечју заштиту, и која обезбеђује универзалну, прогресивну, интензивнију подршку за најугроженије, у свим фазама развоја детета – нагласила је проф. др Мирјана Ђорђевић, експерткиња за инклузију, једна од сарадница на припреми извештаја.
