ЗБОГ БОЛЕСТИ СРЦА ГОДИШЊЕ ИЗГУБИМО ЈЕДАН ШАБАЦ Болести срца косе нацију

„Један део људи сматра да не треба ићи на превентивни преглед јер их ништа не боли, али то је велика варка. То је став који је веома проблематичан, јер међу нама постоје 'тихе убице'. То су фактори ризика који делују неприметно, а атеросклероза је један од најопаснијих међу њима“, упозорио је др Тасић.

Он истиче да се атеросклероза, супротно увреженом мишљењу, не јавља у познијим годинама, већ да њен развој почиње знатно раније — већ у детињству.

„У раној младости, већ у другој деценији живота, код одређених особа почињу да се формирају плакови на крвним судовима. До скоро је важило мишљење да ако имате повишен притисак или холестерол у младости, није страшно. Нажалост, то није тачно“, објаснио је кардиолог.

Посебно је нагласио значај благовремене контроле и освешћивања ризика:

„Нема већег стреса него када сазнате да сте болесни. Због тога треба да будемо паметни на време и да се што пре оде код лекара. Шта је тешко да се дође на превентивни преглед барем једном?“

Kако каже, реч је о прегледу који обухвата цео организам и креће од озбиљног разговора са лекаром:
„На превентивном прегледу ми идентификујемо бројне факторе ризика који нас годинама уништавају. То су пушење, физичка неактивност, гојазност, стрес, повишен крвни притисак, хиперлипидемија, лош сан — који је један од кључних узрока — и шећерна болест“, наводи Тасић.

Додаје да превентивни преглед није пуко мерење притиска и нивоа холестерола:
„То је персонализовани приступ, где код сваког појединачно уочавамо шта је проблем и полако га решавамо.“

Упозорава и на размере трагедије које не препознајемо док не буде касно:

„Изгубимо цео један град, величине Руме или Шапца, а да не морамо. Људи не схватају да је 80% ових болести превентабилно. Може се спречити, ако на време, док сте здрави, дођете код лекара и бавите се својим здрављем“, закључио је др Тасић.

Први превентивни преглед требало би обавити између 18. и 20. године живота.

"То је важно како бисмо на време открили евентуалне генетски условљене проблеме. Имате младе људе који у двадесетим годинама имају изузетно висок холестерол, јер су и отац и мајка у истој ситуацији — то је породично оптерећење. Неки, због гојазности још у детињству, развију повишен крвни притисак. Наравно, не уводимо одмах терапију, већ покушавамо да им објаснимо колико је важно да промене стил живота, како би након педесете године остали здрави“, истакао је професор.

Kада је реч о ниском крвном притиску, додаје да он јесте мање штетан за крвне судове од повишеног, али упозорава да се здравље не може посматрати фрагментарно:

„Низак крвни притисак мање оштећује крвне судове него високи, али не можемо гледати организам у сегментима — морамо посматрати целину. Зато је важно обавити свеобухватан преглед.“

Напомиње да неке потенцијално озбиљне болести могу остати непримећене без систематског приступа:

„Постоји стање које се зове sleep apnea, то су опструктивни поремећаји дисања током спавања. Такве ствари се могу открити само на једном добром прегледу. Kада их на време идентификујемо, често их можемо решити без лекова, само променом навика.“

Цигарете — убица број један

Kада је реч о факторима ризика, професор Тасић посебно истиче пушење као најопаснију навику:

„Било да су у питању обичне или електронске цигарете, оштећење крвних судова је доказано. Можда једна више, друга мање, али штета постоји у оба случаја.“

Највећи проблем, каже, јесте то што не постоји лек који може да неутрализује штетно дејство цигарета:

„То је црно-бело питање. Остављање цигарета је једини начин да се заштите крвни судови. Не постоји ниједан лек који може да 'поништи' ефекте пушења.“

Наглашава да чак и минимално конзумирање дувана има озбиљне последице:

„Једна цигарета дневно је штетна. Садржи канцерогене супстанце које остављају последице. Електронске цигарете су можда мање штетне — вероватно и јесу — али то није до краја доказано. У сваком случају, и даље су штетне.“

Став стручњака је јасан и недвосмислен:„Став лекара је јединствен — апсолутно остављање дувана. То је једини начин да дугорочно сачувате здравље крвних судова.“

Алкохол — танка линија између дозвољеног и штетног

Kада се говори о алкохолу, професор Тасић наглашава да је кључ у умерености: „Мале количине алкохола могу бити прихватљиве, али све што је прекомерно штети здрављу — посебно крвним судовима и срчаном мишићу.“

Објашњава да се алкохол у јетри разлаже на специфичан начин, при чему у великим количинама постаје директно токсичан за срце: „Постоји озбиљно обољење које се зове алкохолна кардиомиопатија — оштећење срчаног мишића изазвано управо конзумирањем алкохола.“

Штетни ефекти нису ограничени само на срце: „Алкохол утиче и на мозак, и на јетру, и на друге органе. Не можемо га посматрати изоловано — његово дејство је системско“ - закључио је.

Млади лекари и сестре се враћају — будућност здравства остаје у Србији

Једна од охрабрујућих слика домаћег здравственог система јесте све чешћи повратак лекара и медицинских сестара из иностранства. У том духу, професор Тасић истиче важан тренутак који сведочи о том позитивном тренду:

„Враћа се велики број лекара и сестара из иностранства и поново раде код нас. Сутра додељујемо чак 100 уговора о раду. То је једно посебно задовољство - када видите младе људе који су завршили своје школе, који добијају запослење, специјализацију и прилику да постану доктори наука.“

За професора, управо су они највеће богатство које земља има:

„То је то благо које овај народ поседује. У том правцу морамо да идемо, јер је то суштински важно — улагање у знање, младе и стручне људе је улагање у здравље нације.“