ПОЧЕЛА БЕРБА ЦРВЕНОГ ЗЛАТА У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ Садашња цена од 350 динара по килограму не покрива основне трошкове, дневница радницима 5.000 (ФОТО)

Берба црвеног злата на територији Западне Србије је почела, а колико ће малинари заиста моћи да оберу рода и какав ће на крају бити принос и сама зарада велико је питање. Горан Главоњић из драгачевског села Вича има засаде под овим воћем на површини од три хектара. Принос је обећевао све до пре неколико дана, када је врели талас поприлично десетековао количину рода.

- Имам младе засаде, који су баш добро били понели упркос невремену које је било. Надали смо се да ће ова година коначно нас извући, јер смо претходне две буквално пословали са губитком због ниске цене. Међутим, током претходних десет дана врели талас је доста тога упропастио. Утицао и на род и на квалитет. Раније смо убирали око 10 тона, а сада мислим да ћемо једва да извучемо четири, каже Горан за РИНУ.

Овај домаћин труди се да његова малина буде најбољег квалитета, стога користи само органске препарате. Посла у воћњаку, како каже, има током читве године, а наравно најинтензивније је за време бербе. Ипак, јако је тешко  малинарима да опстану у производњи, јер врло често зарада не покрива чак ни оне трошкове који су уложени.

- Почели смо да предајемо прве килограме малине ове године, прва цена је била 300 динара, сада је већ 350. Надамо се да ће још расти, јер у супротном нас нема нигде. Радимо, мучимо се и још будемо у минусу. Нека цена да покријемо основне трошкове је око 400 динара, мада сада када малине има баш мало, не знам ни да ли би нас 600 динара по килограму спасило, каже овај малинар.

Велики проблем осим рода и откупне цене, домаћинима који се баве малинарством већ годинама уназад представља радна снага. За разлику од неких ранијих времена, сада је раднике јако тешко наћи.

- Ја сам ове године ангажовао раднике из Сврљига и Беле Паланке, јако су вредни и добри. Дневница је 5.000 динара, и наравно имају смештај, плаћен превоз да дођу, три квалитена оброка, кафу, пиће. Све оно што ми једемо, једу и они. Ја први радим у надници и знам како је то, стога се трудим да кад код мене дођу радници, да их макисмално испоштујем и да имају све најбоље услове, које ја можда и нисам имао, каже Главоњић.

Горану нудили раднике из Пакистана за дневницу 3500 - није прихватио

Додаје да још одавно радници за брање малина се не могу наћи у Лучанима и суседним местима, већ да стижу из неких удаљених градова и општина као што је то управо код њега случај. Такође, имао је једну понуду коју није прихватио.

- Звала ме је нека агенција из Београда, нудили су неке раднике Пакистанце који раде за дневницу од 3.500 динара, али ја нисам смео да се усудим на тај потез. Прво нисам сигуран како би се са њима споразумео, друго – дискутабилно је да ли они уопште знају како се бере малина и да ли могу врућине да поднесу. Тако да сам се са ја одлучио за наше људе, који су и ранијих година били код мене, закључује Горан.

РИНА