Људски геном из епрувете
ПОКРЕНУТ ПРОЈЕКАТ СТВАРАЊА ДНК ОД НУЛЕ Да ли почиње доба „вештачког човека“?
ЛОНДОН: У Великој Британији започет је рад на једном од најамбициознијих и најконтроверзнијих научних пројеката у области генетике- стварању вештачког људског генома од нуле, што је, према оцени стручњака, први такав подухват у свету.
Овај пројекат, који до сада није био могућ због етичких и друштвених забринутости, укључујући страх од настанка тзв. "дизајнираних беба" и непредвидивих последица по будуће генерације сада добија подршку најугледније британске фондације Wellcome Trust, која је за почетак рада обезбедила десет милиона фунти, пише данас Би-Би-Си .
Један од научника укључених у пројекат, др Џулијан Сејл из Лабораторије молекуларне биологије Медицинског истраживачког савета у Kембриџу, изјавио је за ББЦ да је реч о великом кораку у биологији.
"Циљ је развијање терапија које ће омогућити здравије старење, смањену учесталост болести и регенерацију оштећених органа, попут јетре, срца, па чак и имуног система", рекао је доктор Сејл.
Пројекат, назван "Синтетички људски геном", део је шире иницијативе која се развија 25 година након завршетка Хуманог генома, великог међународног подухвата који је омогућио "читање" комплетног људског ДНK записа.
За разлику од тадашњег рада, нова фаза подразумева стварање ДНK секвенци потпуно од нуле, молекул по молекул, уз циљ да се једног дана изгради читав људски хромозом.
Директор института Велком Сангер, професор Метју Херлс, рекао је да ће пројекат омогућити проверу како ДНK заиста функционише, што је до сада било могуће само кроз модификацију постојећег генетског материјала.
Ипак, пројекат је изазвао забринутост стручне и шире јавности, а критичари упозоравају да би технологија могла бити злоупотребљена - од покушаја стварања унапређених људи, до развоја биолошког оружја.
Слично упозорење изнео је и професор Бил Ерншо са Универзитета у Единбургу, истичући да "ако нека организација има приступ неопходној опреми, готово је немогуће спречити их да синтетизују шта год желе".
Питање власништва над евентуално створеним вештачким биолошким јединицама, као и над подацима који из тога проистекну, такође је предмет расправе.
"Сматрамо да је боље развијати ову технологију одговорно, уз отворену расправу о етичким и моралним питањима, него препустити њен развој без контроле", закључио је доктор Том Kолинс из фондације Wеllcome.