УЈУТРО НА ВИДОВДАН ОБАВЕЗНО ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ОВУ СТВАР Верује се да врховно божанство сваком од нас шаље поруку

Видовдан је већ вековима за Србе један од најзначајнијих празника. Празник у који се верује, празник од којег се очекује и празник од којег се страхује. 

У хришћанском календару не постоји светац са овим именом, али Срби прославаљају овај празник због историје, Косовског боја који се одиграо на Видовдан 1389. године, па се баш на овај дан преплићу историјска сећања и народни обичаји и веровања, па се косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.

Вид је сматран врховним божанством, „Богом над боговима“, а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који „отвара очи“.

Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.

Како се прориче будућност на Видовдан?

На Видовдан се могла видети и будућност. Тога дана се много гатало и прорицало. Као и у неким другим приликама, чиниле су то најчешће девојке надајући се да ће видети будућег изабраника. Навешћу овде два примера те врсте. У Босанској крајини девојке су уочи Видовдана брале црвено цвеће вид, као и модру виду. Убрано цвеће пред спавање су стављале под јастук и говориле: „О мој Виде, виђени, о мој драги суђени, ако мислиш јесенас (да ме просиш), дођи вечерас, у први санак на састанак.“

Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.

Веза Видовдана с видом манифестовала се и у народној медицини. Уочи празника или пак на празник изјутра брали су траву звану видовчица, често је стављали у воду и њоме се умивали. Чинили су то зато да преко године не би боловали од очију. Понегде су нак видовчицу чували и користили онда када би им очи оболеле.

Видовдан се доживљава као огледало душе народа и појединца, а пословица која каже „Какви будемо на Видовдан, такви ћемо бити читаве године“ носи моралну и духовну поруку.

Стил / Крстарица