(ФОТО) АЛЕКСАНДАР И МИЛИЈА ИМАЈУ ЧАК ЈЕДАНАЕСТОРО ДЕЦЕ! Вратили се из Русије у село и све производе сами: "Није лако, али је лепо"
У времену када се родитељи тешко одлучују чак и за друго, Алекснадра и Милија добили су чак једанаесторо деце.
Када су бирали свој дом, схватили су да Србија нема конкуренцију, вратили су се из Русије и скућили се у селу Стапари поред Ужица. Свој живот засновали су далеко од градског асфалта, у сеоском амбијенту у коме, како кажу, проналазе смисао у раду, деци и миру.
Њихов дом врви од живота – од најмлађе бебе од свега неколико месеци, па до најстаријег детета које има преко 20 година. Иако је свакодневица захтевна, породица је одлучила да своју егзистенцију заснује на домаћој производњи хране, првенствено због деце.
- Производим храну на селу за своју децу, да имају нешто здраво да поједу. Поврће, месо, живину… правим и сир, и руске слаткише, и домаћи кечап, ајвар, пинџур, јогурт. Све што могу. То не радим због новца, већ да знају шта значи здрава храна и како треба да изгледа прави живот“, објашњава Александра за РИНУ.
Иако би могла да прода део својих производа, свесна је да би за већу зараду морала да користи вештачка ђубрива и хемију – нешто на шта није спремна.
- Пустим све на вољу Божју. И увек нам Бог да – и да деца буду добра, и врт, и прасићи, и пилићи, каже Александра кроз осмех.
У посети овој породици данас је била и Татјана Мацура, министарка без портфеља задужена за родну равноправност у Влади Србије, која је истакла да управо овакве породице представљају стуб опстанка села и пример како државне и локалне политике треба да се усмере.
- Не само да производе храну за себе, већ су учинили да село поново оживи. Њиховим боравком село је добило нову енергију, нови живот. Зато морамо створити амбијент да такве породице могу да живе и развијају своје идеје, рекла је Мацура.
Она је поручила да ће се радити на индивидуализацији мера за сваку вишечлану породицу, како би им се омогућило да не само остану, већ и опстану на селу.
Александра је, и поред свега, свесна изазова које носи живот далеко од градске инфраструктуре.
„Замислите само када ја одведем свих једанаесторо на трг у шетњу. Један тражи сладолед, други сокић – ја морам свима. То су огромни трошкови, али опет, не бих мењала овај живот. Све радимо због њих.“
У времену када многа села остају без становника, породица Станић из Стапарима је доказ да се живот може вратити на српско село – али само ако постоји системска подршка, разумевање и, пре свега, љубав.