(ФОТО) ЧЕКАЈУЋИ МОСТ ПРЕЛАЗЕ ЧЕТИРИ ГРАНИЧНА ПРЕЛАЗА Муке житеља сремског села општине у Бачкој

Мењало је становнике - Келте, Римљане, Словене, али положај никада. Због специфичне географске позиције, мештани Нештина свакодневно путују до леве обале Дунава кроз Хрватску, прелазећи четири гранична прелаза да би стигли до школе, лекара или продавнице. Истраживали смо како изгледа живот уз често мењање пасоша и о чему сањају Нештинци.

Житељи Нештина, смештеног на обронцима Фрушке горе, до најближег административног центра, Бачке Паланке, стижу преко Хрватске уз помоћ пасоша. То је најкраћи пут, али и он постаје све дужи јер их од радног места, пензије или боље снабдевене продавнице деле четири гранична прелаза.

"Тешко је и младима и старијима. Ускраћени смо за основне животне потребе. Када су у питању лекари, школа за децу, спорт или рекреација, прелазимо четири државне границе. Најтеже је школарцима и запосленима", каже мештанка у разговору за Euronewsс Србија.

Истиче да њено дете не иде у вртић јер је доступна само предшколска установа у другом месту.

"Морам је сваки дан возити, прелазити границу, трошити пасош. Немамо ни редован превоз – аутобус иде само два или три пута дневно“, додаје.

Пут Нештинаца почиње кроз поља сунцокрета и кукуруза до првог граничног прелаза Нештин у Србији.

"Да могу, стављали би и по два печата"

На мање од два километра одатле налази се Илок 1, хрватска граница. И тако још два прелаза да би стигли до Бачке Паланке.

Један мештанин каже да пасош вади у просеку сваких седам месеци јер се странице брзо попуне печатима, иако прелазе само десетак километара од куће.

"Да могу, стављали би и по два печата, само да брже потроше пасош. Ако треба нешто купити, не смете понети месо нити ишта кварљиво преко границе, иако то носите кући“, каже други мештанин.

Ово војвођанско село на десној обали Дунава насељавали су Келти, Римљани, Угари и словенски народи. Име Нештин, према историчарима, потиче од римске тврђаве "Нест", односно "гнездо".

Село је било део римског лимеса, прве одбране од велике сеобе народа.

"Сачувана је Римска чесма из тог периода, коју месна заједница добро одржава. Након одласка Римљана, становништво се раселило, али су током Велике сеобе народа 1690. и 1741. стигли људи из Моравске Србије и Шумадије. Данас економија узима свој данак, становништво одлази. Ово село, насељено још у неолиту, сада је пред нестанком ако нам не изграде бар тај несрећни мост“, каже за Еуронеwс Србија пензионисани професор историје Љубиша Маринковић.

Они који не желе да иду преко границе морају до Бачке Паланке околним путем преко Новог Сада, што траје преко сат времена. Исту судбину дели и суседно село Визић. Мештани Нештина, иако с тешком свакодневицом, шале се да барем пију најчистију воду у Војводини, уживају у благодетима Дунава и јединственом амбијенту.

Мост преко Дунава једино решење

У овом крају налази се и Сремска кућа, фрушкогорски бисер градитељства из 1763. године, сведок богате историје и потенцијала овог краја.

Мештани сматрају да би боља путна инфраструктура унапредила промоцију места и квалитет живота.

Према званичницима, мост преко Дунава који би повезао Нештин, Визић и Бачку Паланку све је ближи реализацији. Најављује се изградња кружног тока пре граничног прелаза Нештин и моста који би спојио Бачку и Срем, отварајући нови коридор од Бачке Паланке ка Ердевику и ауто-путу.

"Очекујемо потписивање уговора Владе Србије са ресорним министарством и шпанском компанијом. Према информацијама од Путева Србије, интензивно се ради на грађевинској дозволи, коју очекујемо до краја године. Општина Бачка Паланка завршила је експропријацију земљишта“, каже председник општине Бачка Паланка Милан Чавић.

Саговорници наглашавају да би мост значајно оживео овај крај. Из општине Бачка Паланка додају да би добра позиција и мост привукли инвеститоре и туристе, а дунавска и фрушкогорска панорама могле би привући посетиоце из целог региона.