ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПОРФИРИЈЕ Вера значи поверење и подразумева заједницу, вера је и знање, вера је и љубав

Порфирије је током службе истакао да Бог показује да живот сваког од нас не може бити само идеја и идеологија, јер онда најчешће постане празна реч, него да оно што је истина вере мора бити потврђено, показано, проверено и посведочено животом, то јест да су у конкретној свакодневници вера и живот једно те исто. 

"Вера није, дакле, тек уверење у то да постоји нека виша сила која управља светом, која је снажнија и моћнија од нас људи и ми немамо друге него да јој се покоравамо, да чинимо све како бисмо је умилостивили и тако редом. Вера подразумева живот, вера је и знање, вера је и љубав. Све су то синоними једног те истог дара који смо добили од Бога, јер вера изнад свега и пре свега јесте однос и јесте заједница, као што је то у осталом вера и у нашем свакодневном животу, у нашој хоризонтали", поручио је патријарх.

Он је нагласио да вера значи поверење, као и да што је веће поверење, то је приснији однос између оних између којих постоји поверење.

"Тамо где је снажнија заједница - снажнија је вера. Тамо где је снажнија вера многа искушења лако се разрешавају и многе препреке неупоредиво лакше се пролазе", рекао је патријарх у беседи. 

Патријарх Порфирије позвао све је на покајање.

"Нека би Господ дао и нама да увек имамо чисте, истинске и праве вере, знајући да кроз њу дејствује благодат Божја у нашем животу, да се оприсутнује сам Господ у нама и међу нама, а онда вером, имајући јединство са Њим, имаћемо више простора свако од нас за другог у свом срцу, имаћемо више разумевања, указиваћемо више љубави један у односу на другог, праштаћемо више један другом, тражићемо опроштај више један од другог, једном речју: живећемо оним на шта нас Господ позива, а то је покајање. Покајте се, јер се приближи Царство Небеско јесте реч Господња која открива и самог Бога, али јесте и пут којим и ми откривамо, упознајемо и спознајемо сами себе", закључио је патријарх СПЦ.

Патријарху Порфирију су саслуживали старешина храма протојереј-ставрофор Илија Шмигић, протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, јереји Горан Ђукић и Јован Бабић, протођакон Драган Радић и ђакони Марко Поповић и Василије Перић.

Црква Светог архангела Гаврила је саграђена у периоду између 1937. и 1939. године, у славу настрадалих српских војника током Првог светског рата, добротом и љубављу ктитора Милана и Радмиле Вукићевића. 

Велики родољуб, солунац, носилац Албанске споменице и послератни народни посланик, почива заједно са супругом у својој задужбини коју је 4. јуна 1939. године освештао патријарх српски Гаврило.

Пројекат храма у српско-византијском стилу је израдио архитекта и сликар Григорије Самојлов, а иконостас од ораховине у дуборезу су израдила браћа Милојевић. 

Првобитан фрескопис је рад академских сликара Варун-Секрета и Ретлингера, а њихову рестаурацију после Другог светског рата извршили су академски сликари Даница и Милосав Младеновић. 

По жељи ктитора под је израђен у мозаику по угледу на манастир Светих Архангела код Призрена.

Свечани пренос часних моштију Светог Пантелејмона у ову цркву извршен је септембра 1946. године.

Престоне иконе је насликао Драгомир Глишић, који је и аутор живописа из 1985-1987. године.