ТБИ­ЛИ­СИ И НО­ВИ САД: ДИ­ГИ­ТАЛ­НЕ УМЕТ­НО­СТИ НА РАС­КР­ШЋУ КУЛ­ТУ­РА Кре­а­тив­ни гра­до­ви бри­шу гра­ни­це из­ме­ђу тра­ди­ци­је и ино­ва­ци­је

Ње­го­ва умет­нич­ка сце­на пред­ста­вља фа­сци­нант­ну ком­би­на­ци­ју древ­не кул­тур­не ба­шти­не и са­вре­ме­них ди­ги­тал­них из­ра­за. Овај град ко­ри­сти ме­диј­ске умет­но­сти ка­ко би ин­тер­пре­ти­рао сво­ју сло­же­ну исто­ри­ју, али и ство­рио са­вре­ме­ни кул­тур­ни ди­ја­лог са гра­ђа­ни­ма и умет­ни­ци­ма ши­ром све­та.

Као и Но­ви Сад, Тби­ли­си ни­је са­мо умет­нич­ки град – он је и дру­штве­ни про­стор, ме­сто оку­пља­ња мла­дих, екс­пе­ри­мен­тал­них умет­ни­ка, му­зи­ча­ра и ди­ги­тал­них ства­ра­ла­ца. 

Ини­ци­ја­ти­ве по­пут фе­сти­ва­ла „Tbi­li­si Di­gi­tal Art Days” оку­пља­ју ло­кал­не и ме­ђу­на­род­не ауто­ре, ко­ји ко­ри­сте ви­део-ма­пи­ра­ње, ин­тер­ак­тив­не ин­ста­ла­ци­је, VR умет­ност и ди­ги­тал­ну по­е­зи­ју ка­ко би кре­и­ра­ли но­ва зна­че­ња у јав­ном про­сто­ру. Кроз кре­а­тив­не фор­ме, град отва­ра пи­та­ња иден­ти­те­та, ми­гра­ци­ја, сло­бо­де из­ра­жа­ва­ња и ме­ђу­ге­не­ра­циј­ске ко­му­ни­ка­ци­је – те­ме ко­је су бли­ске и Но­вом Са­ду, по­себ­но уну­тар кул­тур­них про­гра­ма Европ­ске пре­сто­ни­це кул­ту­ре 2022. го­ди­не.

По­ве­зи­ва­ње ди­ги­тал­ног и дру­штве­ног

Тби­ли­си је ус­пео да ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је укло­пи у сва­ко­днев­ни жи­вот сво­јих гра­ђа­на, пре­тва­ра­ју­ћи град у плат­фор­му за уче­ње, раз­ме­ну и ан­га­жо­ва­ње. Кроз са­рад­њу уни­вер­зи­те­та, кул­тур­них ор­га­ни­за­ци­ја и не­за­ви­сних умет­ни­ка, Тби­ли­си не­гу­је при­ступ у ко­јем је ме­диј­ска умет­ност алат за тран­сфор­ма­ци­ју дру­штва, а не са­мо естет­ски из­раз.

Но­ви Сад је на сли­чан на­чин из­гра­дио соп­стве­ну стра­те­ги­ју раз­во­ја кроз ме­диј­ске умет­но­сти. Кре­а­тив­ни ди­стрикт, кул­тур­не ста­ни­це и про­јек­ти ко­ји на­ста­ју на рас­кр­шћу тех­но­ло­ги­је и умет­но­сти пред­ста­вља­ју про­стор за гра­ђан­ско уче­шће и сло­бо­ду из­ра­жа­ва­ња. 

Оба гра­да раз­у­ме­ју зна­чај де­цен­тра­ли­за­ци­је кул­ту­ре и до­ступ­но­сти умет­но­сти ван елит­них ин­сти­ту­ци­ја, а њи­хо­ва уло­га у УНЕ­СКО мре­жи по­твр­ђу­је тај при­ступ као мо­дел ко­ји ин­спи­ри­ше дру­ге гра­до­ве у ре­ги­о­ну и ши­ре.

За­јед­нич­ке вред­но­сти, раз­ли­чи­ти из­ра­зи

Тби­ли­си и Но­ви Сад по­ве­зу­је отво­ре­ност ка екс­пе­ри­мен­ти­са­њу, али и ду­бо­ко уко­ре­њен осе­ћај ло­кал­ног иден­ти­те­та. У оба гра­да, умет­ни­ци ис­тра­жу­ју ка­ко ди­ги­тал­не фор­ме мо­гу пре­не­ти емо­ци­ју, дру­штве­ни ко­мен­тар или исто­риј­ски на­ра­тив. Тби­ли­си кроз мул­ти­ме­ди­јал­не пер­фор­ман­се те­ма­ти­зу­је пост­тран­зи­циј­ско дру­штво, док Но­ви Сад ко­ри­сти ви­део-умет­ност, ин­тер­ак­тив­не из­ло­жбе и ди­ги­тал­не на­ра­ти­ве за про­мо­ви­са­ње за­јед­нич­ких вред­но­сти, то­ле­ран­ци­је и кре­а­тив­не раз­ме­не.

У окви­ру УНЕ­СКО мре­же кре­а­тив­них гра­до­ва ме­диј­ских умет­но­сти, са­рад­ња из­ме­ђу Тби­ли­си­ја и Но­вог Са­да мо­гла би до­не­ти број­не си­нер­ги­је – за­јед­нич­ке про­јек­те, раз­ме­не умет­ни­ка, ди­ги­тал­не плат­фор­ме за са­рад­њу и за­јед­нич­ке фе­сти­ва­ле. Два гра­да са сна­жним исто­ри­ја­ма и још ја­чим ви­зи­ја­ма са­да­шњо­сти и бу­дућ­но­сти, мо­гу де­ло­ва­ти као парт­не­ри ко­ји ре­де­фи­ни­шу ка­ко из­гле­да ме­диј­ска умет­ност 21. ве­ка у Ис­точ­ној и Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи.

УНЕ­СКО ти­ту­ла ни­је са­мо при­зна­ње, већ по­зив на ак­тив­ну са­рад­њу. У том ду­ху, Тби­ли­си и Но­ви Сад по­ста­ју кључ­ни игра­чи на гло­бал­ној сце­ни – као гра­до­ви ко­ји спа­ја­ју све­то­ве, тех­но­ло­ги­је и љу­де.