ДАКАР - ГРАД ГДЕ ТРАДИЦИЈА СУСРЕЋЕ ДИГИТАЛНУ БУДУЋНОСТ Културно срце нације

У њему живи четвртина становништва Сенегала, а одвија се 80 одсто економске активности земље. То га чини не само економским мотором, већ и културним срцем нације.

Отворени према свету 

Његова уметничка сцена носи снажан печат наслеђа, али и отвореност ка свету. Biennial of Contemporary African Artи World Festival of Black Arts претварају град у глобалну позорницу. Музеји, галерије и театри – од Музеја афричке уметности Théodore Monod до Grand National Theatre сведоче о инфраструктурној снази, али и о страсти коју Дакар улаже у културу.

Оно што данас издваја Дакар у мрежи Унеско креативних градова у области медијских уметности јесте способност да ту традицију повеже са дигиталном ером. У времену када дигитални алати постају доступни широком кругу стваралаца, Дакар види прилику: медијске уметности постају простор где се сусрећу образовање, наука, технологија и уметност.

Замислите пројекцију на фасади историјске зграде у центру, у њој ритмови сабара и мбалакса, традиционалне сенегалске музике, стапају се са генеративним визуелима које су осмислили млади дигитални уметници. То је Дакар данас: град у којем је наслеђе инспирација, а технологија мегафон који га преноси свету.

Дијалог између глобалног Севера и Југа

Локалне иницијативе усмерене су на развој иновативних пројеката из области медијских уметности и њихово умрежавање са партнерима из целог света. Посебан акценат ставља се на дијалог између глобалног Севера и Југа, не само кроз изложбе и фестивале, већ и кроз едукативне програме, радионице и дигиталне платформе.

Дакар се у овој причи не види само као корисник Унеско мреже, већ као њен активни креатор: отвара своја врата другим градовима, нуди локалну сцену као платформу, гради мостове између сенегалских и међународних уметника. У његовом случају, медијске уметности нису само нови облик израза, оне су инструмент урбаног и људског развоја, једнако важан као инфраструктура или привреда.

За градове попут Новог Сада, Дакар је пример како се културни идентитет не чува само у институцијама, већ у живом дијалогу са технологијом. И како се из тог дијалога рађа уметност која припада свима, од локалне заједнице до глобалне публике.