ЈАДРАН СЕ ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ БРЗО ЗАГРЕВА Студија показала да је већ досегао температуре и салинитет предвиђене за крај века
ЗАГРЕБ: Према последњим подацима, Јадранско море се убрзано загрева и долази до повећања салинитета воде, а тај процес се одвија знатно брже о ранијих климатских предвиђања, због чега се све чешће бележи присуство тропских врста у овом мору, показују резултати студије коју су спровели научници с Института "Руђер Бошковић" у Загребу и Института за океанографију и рибарство у Сплиту, а која је део међународног истраживања у Јужнојадранској котлини, најдубљем делу Јадрана.
Резултати показују да салинитет и температура дубоких вода у том делу мора расту знатно брже од очекиваног, преноси данас портал Индекс.
Конкретно, на дубини од 1.000 метара температура мора порасла је за 0,8 степени Целзијуса током последњих десет година, док је салинитет порастао за 0,2 промила, што представља најбрже забележене промене у дубинама Средоземног мора до сада.
"Ово су промене које су се према моделима очекивале тек крајем века, а већ су реалност", упозоравају аутори студије.
Јадранско море има кључну улогу у регулацији температуре целог Медитерана, упозоравају научници.
У хладним зимским месецима, густе хладне воде из северног Јадрана струје према дну и кроз Отрантска врата улазе у дубље слојеве Медитерана, снабдевајући их кисеоником.
Међутим, како упозорава студија, та функција природног "термостата" све је слабија, јер Јадран сада шаље топлије и сланије воде према југу, чиме додатно загрева цео медитерански басен.
У студији се истиче да је Јадран под утицајем више међусобно повезаних процеса, од глобалног загревања и мањка падавина, до смањеног дотока река и доласка топлијих вода из источног Медитерана.
Научници су утврдили да је до нагле промене дошло око 2005. године, када су температура и салинитет у дубинама почели да континуирано расту.
"Не ради се о постепеном прилагођавању, већ о наглој транзицији према новом режиму који још не разумемо у потпуности", истакао је Ивица Вилибић, један од аутора студије.
Иако би топлија вода требало да буде мање густа, пораст салинитета повећава густину, што омогућава наставак дубоких конвективних процеса, али уз смањени садржај кисеоника, што има озбиљне последице по морски живот, наводи се у студији.