АКО ИМАТЕ ПРОБЛЕМ СА СНОМ, МОЖДА ВЕЋ ГУБИТЕ ПАМЋЕЊЕ Инсомнија мозгу може „узети” чак три и по године живота
Људи са хроничном инсомнијом могу доживети брже пропадање вештина памћења и мишљења током старења – заједно са променама мозга које се могу видети приликом снимања – у поређењу са људима без хроничне инсомније, каже студија објављена у журналу Neurology.
Студија открива да људи са хроничном инсомнијом – проблемима са спавањем барем три дана недељно током четири месеца или више – имају 40% већи ризик од развоја благих когнитивних оштећења или деменције него људи без инсомније, што је еквивалентно додатном старењу од 3,5 година. Студија не доказује да инсомнија узрокује старење мозга, већ само показује постојање асоцијације.
„Инсомнија утиче не само на то како се осећате следећег дана, већ може утицати и на здравље мозга током времена“, кажу научници из Клинике Мејо у Рочестеру у Минесоти. „Осмотрили смо брже пропадање вештина мишљења и промене у мозгу, што сугерише да би хронична инсомнија могла бити рани знак упозорења или чак доприносити будућим когнитивним проблемима“.
Студија је пратила групу когнитивно здравих старијих особа – 2.750 људи просечне старости 70 година – током 5-6 година у просеку. Од њих, 16% је имало хроничну инсомнију.
На почетку студије, учесницима је постављено питање да ли су спавали више или мање него обично током протекле две недеље. Такође су радили годишње тестове мишљења и памћења, а некима је снимљен мозак у потрази за хиперинтензивностима беле масе – областима где је обољење малих судова можда оштетило мождано ткиво – и амилоидним плаковима, протеином који се може нагомилати и повезан је са Алцхајмеровом болешћу.
Током студије, 14% људи са хроничном инсомнијом развило је благо когнитивно оштећење или деменцију, наспрам 10% оних без инсомније.
Након урачунавања фактора као што су старост, висок крвни притисак, употреба лекова за спавање и дијагноза апнеје у сну, закључено је да људи са инсомнијом имају 40% више шанси да развију благо когнитивно оштећење или деменцију. Такође су показали бржа погоршања у тестовима за мерење различитих вештина мишљења.
Људи који су пријавили да спавају мање него обично имали су већу вероватноћу да ће постићи ниже резултате на когнитивном тесту на почетку студије, слично као да су четири године старији. Такође су имали више хиперинтензивности у белој маси и амилоидних плакова. Амилоидни ефекат је био сличан ономе што се виђа код људи са АПОЕ ε4 геном, познатим генетским фактором ризика.
С друге стране, људи који су пријавили да спавају више него обично имали су већу вероватноћу за мање хиперинтензивности у белој маси на почетку студије.
Неке групе су биле нарочито рањиве. Учесници са геном АПОЕ ε4 – повезаним са већим ризиком од Алцхајмерове болести – показали су оштрије пропадање вештина памћења и мишљења.
„Наши налази сугеришу да инсомнија може утицати на мозак на различите начине, укључујући не само амилоидне плакове, већ и мале судове који снабдевају мозак крвљу“, кажу аутори студије. „То појачава значај третирања хроничне инсомније – не само ради поправљања квалитета сна, већ и ради могуће заштите здравља мозга док старимо. Наши резултати такође доприносе све већем броју доказа да код спавања није у питању само одмор – у питању је и здравље мозга“.
Ограничење студије било је то што су дијагнозе инсомније долазиле из медицинских досијеа, који не обухватају недијагностиковане случајеве или не показују колико су симптоми озбиљни.