ВАЖНО ЗА СВЕ БАЧКОТОПОЛЦЕ!
(ФОТО) ПРИРОДНИ БИСЕР БАЧКЕ ТОПОЛЕ ДОБИЈА ЗАШТИТУ Градски парк постаје споменик природе, ево шта све чека посетиоце
У току је јавни увид у нацрт одлуке о проглашењу заштићеног подручја Споменик природе „Градски парк у Бачкој Тополи”.
Сва заинтересована физичка и правна лица имају рок до среде, 24. септембра, да доставе примедбе на овај документ, сваког радног дана од 10 до 13 часова у Одељењу за просторно планирање, урбанизам, грађевинарство, заштиту животне средине, комунално - стамбене послове и привреду Општинске управе, као и електронски, на сајту локалне самоуправе. Јавна расправа заказана је за среду, 24. септембар у великој сали Скупштине општине Бачка Топола, са почетком у 12 сати.
Како је за „Дневник” рекао председник општине Бачка Топола Адриан Сатмари, за њих је веома важна будућност Градског парка, који је још од 1974. године под заштитом, но у протеклим деценијама, много тога се променило, стога желе да унапреде и прилагоде заштиту савременим потребама.
– Зато смо ставили на јавни увид расправу о Нацрту одлуке о проглашењу парка за споменик природе, који сви могу погледати и дати своје мишљење. Парк се налази у близини центра града, уз саобраћајнице и стамбене зоне, и представља саставни део наше свакодневице. На јавној расправи заказаној за 24. септембар, циљ је да заједнички размотримо све претходно достављене предлоге, а подносиоци ће моћи и усмено да изнесу своје ставове. До сада није пристигла ниједна примедба или сугестија, а јавни увид отворен је од 4. септембра – каже Сатмари.
Он додаје да је крајем прошле године, захваљујући ИПА прекограничном пројекту, започета ревитализација Градског парка.
Енглески врт породице Краи
Парк у Бачкој Тополи, првобитно је формиран на самом почетку XIX века као енглески парк породице Краи, а подигла га је удовица барона Крај Ференца, баронеса Крај Борбала 1804. године. Кроз Парк протиче река Криваја, иначе регионални еколошки коридор, који повезује остатке природних станишта лесног платоа, међу којима су и станишта приоритетна за заштиту у Србији, али и у Европи. Ова површина има улогу заменског станишта шумским врстама и доприноси функционисању еколошког коридора водотока Криваје, пружајући станиште за одмор, исхрану и (или) размножавање дивљим врстама. Због повољне структуре и присуства старих стабала, има и значајну улогу у очувању популација строго заштићених и заштићених врста шумских и шумостепских станишта, међу којима су најбројније птице.
– Радови се одвијају уз учешће стручњака Покрајинског завода за заштиту природе, а обухватају садњу нових биљака, изградњу шетних стаза и игралишта, али и формирање едукативне стазе. Програм ће додатно обогатити тематске шетње, еколошка такмичења за децу и студијска путовања. Наш циљ је да Градски парк поврати некадашњи сјај, испуни очекивања данашњице, а да истовремено сачувамо његове природне и пејзажне вредности за будуће генерације – истиче наш саговорник.
Како се наводи у образложењу прелога за покретање заштите, током времена дошло је до измене бројева катастарских парцела у катастру. Тако се по новој документацији, укупна површина овог природног бисера простире на 58.831 метара квадратних, од чега је 93,75 одсто у јавној својини општине, док је преостало у државној својини.
Како би се уопште могао дати предлог за проглашење Градског парка спомеником природе, претходила је ревизија природних и створених вредности коју је реализовао Покрајински завод за заштиту природе. Припремљена је и студија заштите СП „Парк у Бачкој Тополи“, као предлог за стављање под заштиту треће категорије – заштићено природно добро од локалног значаја. Циљ је очување целине у слободном пејзажном стилу, заштита вредних, старих групација и појединачних примерака дендрофлоре.
Богатство биодиверзитета је разлог за заштиту овог природног амбијента, те се у Предлогу наводи да флора броји 37 врста са ретким капиталним примерцима лишћарских врста дендофлоре из времена пуног сјаја парка, као и већи број сађених стабала, или случајно унетих примерака дрвећа из околине попут јаворолисног платана, храста лужњака, беле тополе, липе и слично. Присутан је и мањи број четинарских врста дрвећа, док цветни елементи више нису заступљени. У парку живи мноштво самониклог жбуња, коров и бршљан, који су типични за шумске заједнице. У доњем спрату лишћара доминира самоникли подраст дрвећа.
Ивана Бакмаз
