ПРВЕ ЦРТИЦЕ О НОВОЈ ЕКИПИ НОВОСАДСКИХ КОШАРКАША Борбеност каква дуго није виђена
Кошаркашима Војводине је прошле сезоне тешко пало то што се нису пласирали у АБА лигу, али би у предстојећем периоду све то могло да се промени.
Прича о Војводини у последње време је прича о пропуштеним шансама, истина, уз неповољне околности. Након промена пропозиција такмичења у АБА 2 лиги, Новосађанима је пут до елите био отворен, са тим што су прво испред себе имали моћни Спартак, да би потом годину дана касније кикснули са скупим тимом (не и најскупљим, како се погрешно процењује). Недостатак финансија био је још један ударац, селекција играча била је слабија, како ће се испоставити... Сада је филозофија нешто другачија и екипа је дупло јефтинија, али борбенија, што је могло да се види и на припремном дуелу са Работничким на Спенсу. Војводина није била комплетна, пошто је центар Џордан Сешн имао мањих проблема са вирусом који је задесио екипу, а и поред тога остављен је изузетно позитиван утисак. Победила је Војводина 103:81 не толико звучног супарника, са тим што тренер Марко Димитријевић може да буде и те како задовољан приступом. Новосађани су демонстрирали да имају оно што им је фалило раније – нешто већа борбеност у комбинацији са израженом чврстином.
Иако припремна, ова утакмица била је више од тога. Толико да је у једном моменту ситуација била на ивици туче, када је амерички првотимац код Работничког три пута закачио песницом Ранка Симовића, како су демонстрирали са клупе Војводине. Тада је тренер Димитријевић одлучио да на клупу пошаље свог играча, како би се све смирило и како не би ескалирало.
Нису изостали ни јаки контакти и неспортски фаулови, а председник Новосађана Жељко Ребрача прокоментарисао је са трибина да овакав ниво борбености није видео у последње три године, откако је у клубу.
Уз то, Димитријевић је изузетно посложио тим, у којем ће појачање из Спартака Милош Милисављевић дефинитивно правити превагу, док ће млади Лука Савановић имати шансу да додатно напредује. Из клуба поручују да је Милисављевић донео нову ноту професионализма и да сви следе његов пример, што може да буде само похвално. Милош Стајчић представља право откровење припремног периода, а од осталих играча не зна се који је расположенији за игру. Једноставно, деловало је да све функционише баш онако како треба. Све су то добри знаци пред почетак још једне изазовне сезоне за црвено-беле.