НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ, ПРОНАЂЕНЕ НАЈСТАРИЈЕ МУМИЈЕ НА СВЕТУ! Ево колико хиљада година су старије од египатских а сушене су на диму!

Ради се о лешевима који су сушени на диму, а које су пронађене склупчане и згрчене, а међу њима је и скелет мушкарца стар више од 9.000 година, наводи се у најновијој студији објављеној у Зборнику радова аустралијске Националне академије наука.

Археолог Сјао-чун Хунг са Аустралијског националног универзитета у Канбери и други истраживачи навели су у студији да се највероватније ради о ловцима - сакупљачима који су насељавали југ Кине и југоисточну Азију и острва пре око 12.0000 до 4.000 година, а који су имали обичај да вртве везују у згрченим положајима, а затим их полако суше на диму по неколико месеци, преноси Сајенс њуз.

Како је наведено то продужено сушење тела димом пре сахране представља облик мумификације који је историјски примећен међу староседелачким аустралијским друштвима, па чак и данас у неким деловима Нове Гвинеје.

Додаје се да се мумификација сушена димом можда развила из древних веровања која су се фокусирала на очување тела предака, а Хунг сумња да су се та веровања проширила преко јужне Азије, а могуће и у североисточну Азију, након што су људске групе мигрирале из Африке пре око 60.000 година.

"Чињеница да се мумификација сушењем димом проширила на тако огромно подручје и опстала више од 12.000 година међу аутохтоним групама је изванредна", рекао је Хунг.

Јужноамерички народ Чинчоро, који је живео у приобалној пустињи, развио је технике мумификације пре око 7.000 година, а ти поступци су укључивали уклањање унутрашњих органа и мозга пре него што би тела остала у пустињи да се осуше.

Наводи се да се употреба смола и других супстанци за балсамовање код Египћана за мумификацију мртвих појавила се пре око 6.330 година.

Хунгова група је проучавала скелете појединаца сахрањених у чврсто згрченим или чучећим положајима на 95 локација, многе у југоисточној Азији, а друге на оближњим острвима, укључујући Борнео и Јаву.

У неким случајевима, на лобањи или другим костима су уочене опекотине.

Истраживачи наводе да неправилно угљенисање костију и пажљиво постављање углавном нетакнутих скелета указују на то да су људи полако загревали тела мртваца изнад димних ватри, што је исушивало и мумификовало кожу лешева, помажући да се скелети не распадају.

Лабораторијске технике за одређивање унутрашње молекуларне структуре костију, примењене на 54 скелета са 11 локалитета, дале су доказе о продуженом загревању на ниским температурама.