ИСТОРИЈСКИ ЗАОКРЕТ Велика Британија данас признаје Палестину ИЗАЗИВАЈУЋИ БУРНЕ РЕАКЦИЈЕ

Британски премијер Кир Стармер требало би данас поподне да објави да Уједињено Краљевство признаје палестинску државу. 

Одлука долази након што је Стармер у јулу рекао да ће његова земља променити свој став у септембру, осим ако Израелне испуни услове, укључујући договор о прекиду ватре у Газии обавезу ка дугорочном, одрживом мировном споразуму који предвиђа решење са две државе. 

Ово представља значајан заокрет у британској спољној политици, пошто су претходне владе тврдиле да признање треба да уследи као део мировног процеса и у тренутку када има највећи политички утицај, пише BBC. 

Критике из Израела и од опозиције

Потез је изазвао оштре критике израелске владе, породица талаца и појединих конзервативаца. Премијер Израела Бењамин Нетањаху раније је рекао да таква одлука "награђује терор".

Међутим, британски министри тврде да постоји морална одговорност да се делује и очува нада у дугорочни мировни споразум.

Погоршање ситуације у Гази

Владини извори тврде да се ситуација на терену последњих недеља драстично погоршала. Навели су слике глади и насиља у Гази, које је Стармер раније описао као "неподношљиве". 

Најновија израелска копнена операција у граду Гази, коју је званичник УН описао као "катаклизмичну", приморала је стотине хиљада људи на бекство. 

Оптужбе УН за геноцид

Раније ове недеље, истражна комисија Уједињених нација закључила је да је Израел починио геноцид над Палестинцима у Гази, што је Израел одбацио као "искривљено и лажно".

Насеља на Западној обали - кључни фактор

Британски министри су као важан разлог одлуке навели и наставак ширења израелских насеља на окупираној Западној обали, која су нелегална према међународном праву. 

Британски министар правде Дејвид Леми истакао је контроверзни пројекат насеља Е1, за који критичари тврде да би уништио наду за одрживу палестинску државу. 

Реакција палестинских власти

Председник Палестинске управе Махмуд Абаспоздравио је обећање Лондона када је раније овог месеца посетио Стармера. Из Даунинг стрита поручено је да су се оба лидера сагласила да Хамаснема никакву улогу у будућем управљању Палестином.

Политичка сцена у Британији је подељена по овом питању

Лидерка Конзервативне партије Кеми Баденох рекла је да подржава решење са две државе, али је упозорила да би признање сада било "награда за тероризам". 

Породице талаца у отвореном писму Стармеру апеловале су да одложи признање док се преостали таоци не врате. 

- Објава признања драстично је закомпликовала напоре да вратимо наше вољене - написали су.

Став владе и међународни контекст

Извори у влади најавили су и додатне санкције Хамасу наредних недеља. Током посете председника САД Доналда Трампа, Стармер је поновио да Хамас неће имати никакву улогу у будућој палестинској држави. 

Неколико земаља, међу којима су Португал, Француска, Канада и Аустралија, најавило је признање, док су Шпанија, Ирска и Норвешка то учиниле прошле године. 

Тренутно око 75% чланица УН признаје Палестину, иако она нема међународно договорене границе, главни град нити војску због чега је признање пре свега симболично.

Историјски контекст и притисци на Стармера

Признање палестинске државе дуго је била тема унутар Лабуристичке партије, а британски премијер је био под све већим притиском да заузме оштрији став према Израелу. 

У јулу је више од половине лабуристичких посланика потписало писмо у којем се тражи хитно признање Палестине. 

Главни рабин Велике Британије, Ефраим Мирвис позвао је владу да паузира одлуку, упозоривши да признање није условљено ни демократским палестинским властима, ни обавезом ка миру, па чак ни ослобађањем талаца.

Газа после 7. октобра 2023. године

Израелска војна кампања у Гази покренута је као одговор на напад Хамаса 7. октобра 2023. године, када је убијено око 1.200 људи, а 251 особа узета за таоце. 

Од тада је, према подацима министарства здравља у Гази под контролом Хамаса, у израелским нападима убијено 64.964 људи. 

(Kurir.rs/BBC/Preneo: V.M.)